Прочитај ми чланакАлис Вајдел, лидерка АфД-а (Алтернативе за Немачку), тренутно ужива статус најпопуларнијег кандидата за канцелара у Немачкој.
Према последњим истраживањима које је наручио лист Билд, Вајдел би, у случају директних избора за канцелара, освојила чак 24% гласова бирача.
Овај резултат ставља је испред највероватнијег кандидата из конзервативног блока ЦДУ/ЦСУ, Фридриха Мерца, који би добио 20% гласова, као и актуелног канцелара Олафа Шолца из СПД-а, чија подршка стагнира на 15%.
Подршка Вајдел није се развила преко ноћи, већ је последица неколико кључних фактора који су допринели расту њеног рејтинга.
У последњих неколико недеља, њена популарност значајно је порасла захваљујући јасним ставовима АфД-а о кључним питањима, укључујући миграцију, односе са Русијом и решавање украјинског сукоба.
АфД се позиционирао као једина странка која је, према мишљењу значајног дела бирача, способна да се ухвати у коштац са проблемима миграције.
Тема миграције додатно је добила на значају након терористичког напада у Магдебургу 20. децембра, за који се у јавности криви неуспех власти у управљању миграционом кризом.
Вајдел је оштро критиковала власти, рекавши да је „њихов неуспех шокантан“, што је одјекнуло међу грађанима.
Поред миграционих питања, АфД је познат по својој политици која заговара нормализацију односа са Русијом и тражење дипломатског решења за украјински сукоб.
Ови ставови привлаче све више бирача, посебно у контексту економских изазова с којима се Немачка суочава због санкција против Русије.
Иако лична популарност Вајдел расте, расте и рејтинг саме странке. Према последњим подацима, АфД има подршку од 20%, што је значајан пораст у поређењу с претходним изборима.
Међутим, кључни изазов за ову странку остаје могућност стварања коалиције у Бундестагу. До сада, ниједна од традиционалних немачких партија није била спремна на сарадњу с АфД-ом, сматрајући их превише контроверзним.
АфД је више пута критиковао такав став, истичући да он представља игнорисање воље значајног дела немачких бирача. Ипак, водеће партије, укључујући ЦДУ/ЦСУ, СПД и Зелене, не показују знакове да ће променити свој став у блиској будућности.
Олаф Шолц, који је у досадашњем мандату изгубио велики део подршке, покушава преокренути ситуацију. Према извештајима магазина Спиегел, постоји могућност његовог посете Москви, што би могло представљати покушај да придобије наклоност бирача заузимањем активније улоге у решавању украјинског сукоба.
Међутим, такав потез би био у оштрој супротности са досадашњом политиком његове странке, што би га могло додатно ослабити.
С друге стране, ЦДУ/ЦСУ, традиционални лидер немачке деснице, суочава се с изазовом како задржати своју базу бирача у светлу растуће популарности АфД-а.
Конзервативни блок има дугу традицију доминације у немачкој политици, али сада је суочен с могућношћу губитка подршке, што би могло отворити врата историјској победи АфД-а.
Иако АфД има потенцијал да освоји највише гласова на наредним изборима, то не гарантује аутоматски да ће преузети канцеларску позицију.
Немачки политички систем захтева формирање већине у Бундестагу, а с обзиром на тренутну изолацију АфД-а, тај задатак остаје готово немогућ.
Поред тога, све чешће дискусије о миграционој политици и односима са Русијом указују на то да ће предстојећа кампања бити једна од најнапетијих у савременој немачкој историји.
Док традиционалне странке покушавају задржати своје позиције, Вајдел и АфД користе тренутак да се представе као алтернатива која може донети промену.
Илон Маск, познати амерички предузетник и власник друштвене мреже X (бивши Твитер), изазвао је буру у политичким круговима када је на свом профилу написао да „само АфД може извући Немачку из провалије“.
Ова изјава, која је изазвала широку пажњу у свету, одјекнула је и унутар саме Немачке, где су мишљења о Масковом ставу оштро подељена.
Док су присталице АфД-а ову изјаву дочекале с одушевљењем, критичари сматрају да је реч о непримереном мешању страног милијардера у унутрашњу политику Немачке.
Масков коментар додатно је скренуо пажњу на раст популарности АфД-а, стављајући ову странку у центар глобалне политичке дебате.
