Ако неко иза себе остави само дугове, а никакву имовину, наследници неће морати да отплаћују ни динар онога што преминули није стигао за живота. Међутим, ако је иза преминулог остала имовина - са њом увек у пакету иду и дугови, што се односи и на банкарске кредите. Ако је за утеху, према Закону о наслеђивању у Србији, наслеђују се дугови само до висине вредности наслеђене имовине.
Наследник за дугове одговара до висине наслеђене имовине, објашњава за портал Н1 адвокат Светлана М. Јовић.
“То значи да, ако неко наследи имовину вредну 50.000 евра, а 60.000 евра је дуг оставиоца, наследник ће вратити 50.000 евра дуга, јер је толико наследио. Ако има више санаследника, сваки од њих одговара сразмерно делу који је наследио”, објашњава Јовић.
Ово је, додаје, предвиђено чланом 222 Закона о наслеђивању – да наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине.
Наследник који се одрекао наслеђа – не одговара ни за оставиочеве дугове.
“Наследник који се одрекне наслеђа не одговара за дугове, јер се одрекао наслеђа и ниста није наследио”, појашњава наша саговорница.
Сваки наследник се може одрећи наслеђа – не постоји никакво ограничење, нити услов или било ста слично. То је, како објашњава, право сваког лица које се јавља као наследник – да изрази своју вољу и прихвати се наслеђа или се не прихвати.
“Наслеђа се не може одрећи наследник који се изричито или прећутно примио наслеђа”, наводи она.
Прећутни пријем наслеђа
Према поменутом закону, сматраће се да се наследник примио наслеђа ако се до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине – не одрекне наслеђа. Такође, сматраће се да се примио наслеђа и наследник који је располагао целом заоставштином или њеним делом.
Међутим, ако неки наследник предузме мере само да би очувао заоставштину и обезбедио текуће управљање имовином – то се не сматра пријемом наслеђа.
Шта је са кредитима
„Правило“ о наслеђивању важи и за банкарске кредите: ако се наследник прихватио имовине – прихватио се и дугова у толикој максималној вредности.
Ако оставилац нема непокретне имовине, а наследници не захтевају да се расправља покретна имовина, како објашњава наша саговорница – поступак се обуставља и нико се не оглашава за наследника јер нема имовине.
„У том случају нико није наследио никаква права па самим тим не наслеђује ни обавезе (дугове), а у случају да има имовине и да се донесе решење о наслеђивању – сваки наследник одговара за дугове сразмерно наслеђеном делу“, наводи Светлана М. Јовић.
Једини изузетак када се обавезе по кредиту не наслеђују је када је преминули имао осигуран кредит за случај смрти – полису осигурања живота, где је предвиђено да се осигурана сума тј. остатак дуга по кредиту, исплати банци у случају смрти осигураника, тако да наследници немају никакве обавезе да враћају остатак дуга.
Овакве полисе честе су управо код стамбених кредита, али је неопходно да дужник за живота редовно уплаћује премију осигурања, како би уговор о осигурању био важећи.
Ако нема овакве полисе осигурања – дуг по стамбеном (и сваком другом ) кредиту прелази на наследника, односно наследнике.
НБС: Опрез код кредита обезбеђених хипотеком
Народна банка Србије навела је да већина грађана сматра да након смрти главног дужника обавеза плаћања кредита престаје.
„Сектор за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга примио је претходних година велики број питања и приговора грађана у вези са обавезама по уговору о кредиту који је са банком закључио корисник који је у току уговорног односа преминуо. У великом броју таквих случајева наследници најчешће нису упознати у довољној мери с процедуром, као ни с правима и обавезама које као наследници имају“, навела је НБС на свом едукативном порталу „Твој новац„.
Уколико корисник кредита (оставилац) није за живота на други начин обезбедио отплату кредита, његова права и обавезе из уговора о кредиту прелазе на његове наследнике.
И НБС указује прихватање наследства аутоматски подразумева и прихватање обавеза, односно дуговања, али само до висине вредности наслеђене имовине.
Централна банка упозорава и да, код наслеђивања обавеза по основу кредита обезбеђеног хипотеком – што су, практично, сви стамбени кредити – банка има на располагању средство обезбеђења – заложно право на непокретности.
„У случају да након смрти лица корисника кредита наследници не отплаћују уредно и у потпуности дуг по кредиту, банка је овлашћена да наплату потраживања по кредиту оствари продајом заложене непокретности“, навела је НБС.







