Прочитај ми чланак

Миршајмер навео главни узрок сукоба у Украјини

0

Амерички професор Џон Миршајмер, познат по својој реалистичкој школи мишљења у међународним односима, изјавио је да је главни узрок сукоба у Украјини одлука Запада да Украјину претвори у свој војни и политички бастион на граници с Русијом.

Ова теза, изнета у његовом интервјуу шпанском листу Мундо, осветљава шири контекст и дубоке корене актуелне кризе, пружајући увид у оно што Миршајмер сматра кључним моментима у развоју тензија између Русије и Запада.

Миршајмер је указао да је НАТО, својом политиком ширења на исток, досегао тачку која је за Русију била неприхватљива – границе Украјине.

Према његовим речима, одлука САД-а и њихових европских савезника да Украјину интегришу у западни политички, војни и економски оквир изазвала је реакцију Русије.

„НАТО је годинама спроводио политику ширења према истоку, без обзира на протесте Москве. Кулминација је била Украјина, која је за Русију од стратешког значаја.

Главни разлог овог рата јесте управо тежња Запада да од Украјине направи бастион на граници с Русијом,“ истакао је Миршајмер.

Он је нагласио да је руски председник Владимир Путин, пре почетка сукоба, настојао да избегне конфронтацију с Украјином и Западом.

Миршајмер је посебно истакао колико је мало Запад учинио да разуме руску перспективу или да покуша да кроз преговоре реши несугласице. „Изненађујуће је колико мало смо урадили да бисмо разговарали с Русима,“ изјавио је он.

Професор Миршајмер је такође одговорио на питање зашто Запад није био заинтересован за преговоре с Русијом. Према његовим речима, западне земље су веровале да могу победити у овом сукобу, због чега су занемариле могућности за дипломатско решење.

„Запад је наоружавао Украјину још од 2014. године, припремајући терен за потенцијални сукоб. Иако је Русија изразила жељу за споразумом, преговори о НАТО аспирацијама Украјине су прекинути након што су САД и Велика Британија наговориле Украјину да их одбаци,“ рекао је Миршајмер.

Ово показује да су западне земље играле кључну улогу у ескалацији ситуације, не остављајући Русији другу опцију осим војне интервенције.

Руска специјална војна операција, започета 24. фебруара 2022. године, представљена је од стране Москве као чин нужде.

Председник Путин изјавио је да је циљ операције заштита становника Донбаса, који су, према његовим речима, од 2014. године трпели „геноцид и репресију од стране кијевског режима“.

Путин је нагласио да је Русија преко три деценије покушавала да успостави дијалог с НАТО-ом о принципима безбедности у Европи, али да је тај напор био игнорисан.

Уместо тога, НАТО се константно ширио према руским границама, упркос руским упозорењима. „Ризици по безбедност Русије су достигли такав ниво да смо били принуђени да реагујемо. Није било алтернативе,“ рекао је Путин.

Професор Миршајмер подсећа да је руски одговор на украјинску ситуацију био предвидив. Русија је више пута истицала да неће толерисати присуство НАТО-а на својим границама, јер то види као директну претњу својој националној безбедности.

„Од 2014. године, Украјина је континуирано наоружавана од стране Запада, што је постепено повећавало тензије и чинило сукоб неизбежним,“ изјавио је професор.

Миршајмер је подвукао да је проблем што Запад не разматра како Русија посматра ове потезе. За Москву, НАТО ширење представља егзистенцијалну претњу, док је Украјина кључна за руску стратегију безбедности.

Према Миршајмеру, Запад је занемарио суштинске геополитичке реалности и наставио да форсира политику која се не може одржати без озбиљних последица.

Притом је указао на дугорочну стратегију САД-а и њихових савезника да користе Украјину као средство притиска на Русију.

Ово је довело до сукоба чије ће последице бити далекосежне, не само за Украјину и Русију, већ и за глобалну стабилност.

Миршајмерова анализа отвара важне дискусије о улози Запада у овом конфликту и поставља питање колико је могуће вратити се дипломатским решењима у ситуацији када се тензије већ налазе на критичном нивоу.

Његови ставови подсећају на потребу за свеобухватнијим разумевањем узрока сукоба и на важност дијалога између великих светских сила.