Прочитај ми чланакРусија је 1. јануара 2025. обуставила испоруку гаса кроз Украјину, означавајући крај дугогодишњег споразума о транзиту гаса преко украјинске територије.
Прекид транзита долази као резултат истека уговора потписаног 2019. године између руског „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“.
Према речима Алексеја Белогорјева, директора за истраживања Института за енергетику и финансије, постоје алтернативни правци који могу делимично заменити овај транзит.
Украјинске власти су током 2024. године јасно стављале до знања да не планирају продужење транзитног уговора, а руски председник Владимир Путин је раније изјавио да неће бити новог споразума о транзиту гаса кроз Украјину.
Према „Гаспрому“, техничке и правне могућности за наставак испорука гаса преко украјинске територије више не постоје.
Током 2024. године, „Гаспром“ је испоручио око 15 милијарди кубних метара гаса преко Украјине, што је чинило 4,5% укупне потрошње гаса у Европској унији.
Ова ситуација је изазвала забринутост у појединим европским земљама, јер се очекује реструктурирање енергетских токова и прелазак на алтернативне правце снабдевања.
Према Белогорјеву, транзит руског гаса ка земљама Европске уније и Молдавији може бити делимично преусмерен кроз Турску и Бугарску. Кључне руте су:
Балкански ток – Користи се за снабдевање Мађарске, Словачке и Аустрије. Према проценама, додатних милијарду кубних метара гаса годишње може бити усмерено овим путем без потребе за проширењем тренутних капацитета.
Трансбалкански гасовод – Користи се у реверзибилном режиму за снабдевање Молдавије и Румуније. Очекује се да би овим путем могло бити преусмерено између 1 и 2 милијарде кубних метара гаса годишње.
Укупно, кроз ове правце би се могло преусмерити око 4 до 5 милијарди кубних метара гаса годишње, што представља трећину досадашњег обима транзита кроз Украјину.
Обустава транзита гаса кроз Украјину означава промену енергетских токова у региону. Европска унија се суочава са изазовима у погледу обезбеђивања стабилних испорука енергије, док Русија наставља да диверсификује правце снабдевања користећи постојеће инфраструктурне капацитете у Турској и Балкану.
Истовремено, овај потез додатно компликује енергетске односе између Русије и Европске уније, посебно у светлу политичких тензија које су ескалирале последњих година.
Западни званичници се све више окрећу алтернативним добављачима гаса и обновљивим изворима енергије, али тренутна ситуација показује да је европска зависност од руског гаса и даље значајна.
Русија је показала да може да преусмери значајан део гаса ка ЕУ без коришћења украјинског транзита, ослањајући се на правце преко Турске и Балкана.
Иако обим испорука неће у потпуности надокнадити губитак украјинског транзита, овај потез осигурава континуитет снабдевања за кључне потрошаче у Централној Европи.
Европска унија ће, с друге стране, морати да убрза своје напоре за диверзификацију енергетских извора како би смањила своју зависност од руског гаса у будућности.
