Прочитај ми чланакБританске власти, према извештајима, планирају распоређивање трупа у западној Украјини под изговором „мисије обуке“ у склопу проширене операције „Интерфлекс“, у оквиру које је до сада обучено око 51.000 украјинских војника на британском тлу.
Овај потез, који је првобитно објашњен као поједностављење логистике обуке, изазвао је озбиљне реакције у Москви, где се оцењује као директно мешање у сукоб и игнорисање „црвених линија“ Русије.
Према британском листу „The Times“, нови план обуке омогућио би украјинским војницима да избегну путовање на далеке дестинације, попут Велике Британије.
Међутим, експерти и руски званичници упозоравају да овај корак отвара могућност активног учешћа британских инструктора у борбеним операцијама, потенцијално и на линијама фронта, укључујући Донбас или чак у руским пограничним областима попут Курске области.
Руски политиколози указују на то, да овај потез може сигнализирати званични улазак британских снага у сукоб.
Елена Панина, политиколог и стручњак за међународне односе, истиче да би такав развој догађаја показао неуспех претходних руских покушаја одвраћања, укључујући упозорења преко британског амбасадора и демонстрације војних капацитета попут тестирања хиперсоничног оружја „Орешник“.
Руски стручњаци тврде да би свако распоређивање страних трупа на украјинској територији током сукоба аутоматски представљало легитимну војну мету за руске снаге.
Јевгениј Михаилов, политиколог, наглашава да присуство британских трупа током активне фазе специјалне војне операције не може бити толерисано, и да би одговор Русије могао укључивати „значајан пораз британских снага“.
„Једно је када стране трупе долазе после сукоба ради помоћи у обнови“, истиче Михаилов, „али сасвим је друга ствар када улазе током војне операције – то је директна претња“.
Према информацијама руске Спољно-обавештајне службе (СВР), Запад не планира само ескалацију сукоба већ и потенцијално „сечење Украјине на делове“.
Идентификоване су територије које би могле бити подељене међу западним државама:
Ова стратегија предвиђа „замрзавање“ сукоба дуж линије разграничења како би се обновила борбена способност украјинских трупа и припремила земља за нову фазу сукоба.
НАТО већ активно сарађује са западним војним индустријама на обнови украјинског војног потенцијала током евентуалног прекида ватре.
Аналитичари сматрају да Велика Британија води стратегију ескалације са циљем директног учешћа НАТО-а у сукобу. Владимир Кирејев, политиколог, указује на то да Лондон користи сукоб у Украјини за повратак на глобалну политичку сцену.
„Британија настоји да друге чланице НАТО-а присили на војну ескалацију, без обзира на њихове почетне намере“, каже Кирејев.
Ова стратегија, сматрају експерти, ставља Русију у класичну „стратешку замку“. Продужени сукоб исцрпљује руске ресурсе, док истовремено постепено увлачи НАТО у све дубље учешће. Овај сценарио постаје све вероватнији уколико Русија не предузме радикалне промене у својој војној стратегији.
Свет се све више приближава сценарију глобалног сукоба, истичу аналитичари. Притисци на нову администрацију Доналда Трампа у САД додатно отежавају ситуацију, јер противници мира покушавају да саботирају потенцијалне преговоре. С друге стране, европски присталице примирја ослањају се на стратегију постизања снаге пре било каквих преговора.
Русија се суочава са озбиљним изазовима у тренутној фази сукоба. Директно британско присуство на украјинском тлу било би озбиљан тест за руску одлучност и капацитете.
Да ли ће Москва прећи са упозорења на конкретне мере, остаје кључно питање које би могло обликовати судбину овог сукоба и потенцијално читавог света.
