Бивши министар грађевинарства Горан Весић (на сајту министарства је актуелни министар), саобраћаја и инфраструктуре а сада првооптужени за смрт 15 људи приликом пада надстрешнице у Новом Саду, почетак суђења дочекаће највероватније на слободи. Неки други окривљени, мање битни од њега, налазе се у затворском и кућном притвору или су им изречене одређене мере како не би утицали на истрагу и судски поступак.
Чини се да је цела Србија стала од када је 1. новембра у 11.52 људе (и децу) убила надстрешница Железничке станице у Новом Саду, тако што су завршили под тонама бетона, а двоје је тешко повређено са одстрањеним удовима. На снимку камера за видео надзор видело се да има затрпаних и питање које је све мучило је било колико има жртава. Али, један од првих људи који је реаговао био је Горан Весић, тадашњи министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре изјавом да надстрешница – није реконструисана. Исти тај Горан Весић који је заједно са председницом покрајинске Владе Мајом Гојковић свечано отворио реконструисану железничку станицу 5. јула прошле године, само пет месеци раније.
Снимци и фотографије са лица места, али и лица која су била део овог пројекта попут инжењера Зорана Ђајића, као и документација, оголили су ову лаж коју су покушали да пласирају највиши српски званичници и то док су жртве биле још под рушевинама. Такође, покушали су безуспешно да кривицу пребаце на архитекту Имреа Фаркаша и неимаре из 1960-их година прошлог века, који су израдили оригинални пројекат. Бес међу грађанима је растао, власт је невољно реаговала, започета је истрага чији су домети врло упитни, јавност је захтевала хапшење одговорних за трагедију.
Коначно, хапшења су и уследила, по многима касно, тек 21. новембра, скоро три недеље након ужаса у Новом Саду, а међу ухапшенима је био и Горан Весић, који је већ пре тога поднео оставку на место министра. Очекивала се одлука о притвору.
Притвор је мера којом се омогућава несметано вођење истраге и судског поступка, а одређује се по неколико основа, од којих је Горан Весић испуњавао скоро све! Разлози за одређивање притвора регулисан је Законом о кривичном поступку, а постоје 4 разлога за предузимање те мере.
У ЗКП пише: „Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело:“ ако постоји опасност од бекства, затим ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или да ће утицати на сведоке. У трећој тачки се наводи опасност од понављања или довршења кривичног дела и коначно, ту је и четврти разлог, уколико је предвиђена казна затвора прео 5 година за кривично дело а околности извршења кривичног дела су довели до узнемирења јавности.
Опасност од бекства је очигледна, Весић чак не би био ни први високи функционер СНС који је побегао у иностранство када је у јавност избила афера везана, углавном, за њихово пословање.
Бивши председник Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза је побегао када је почела да се помиње пореска утаја вредна више стотина милиона евра, исто је својевремено урадио и естрадни менаџер Саша Мирковић кад је дошао у сукоб са Вучићем. Он је тада побегао у Црну Гору, али је тамо ухапшен и испоручен Србији.
Не зна се ни где је тренутно Дамир Зобеница, функционер СНС који је организовао провокаторе и батинаше по Војводини, Не зна се ни где је бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, који се „евакуисао“ за сваки случај, иако се не налази на оптужници. Очигледно је да међу напредњацима и доста „нелојалиста“ који на први знак невоље пакују кофере и беже, па постоји сумња и да је Весић један од њих.
Манипулација документацијом
Други разлог за одређивање притвора је утицај на сведоке, као и уништавање, склањање или фалсификовање документације. Уместо да сва документација везана за реконструкцију железничке станице буде заплењена истог дана, најкасније сутра, сам Горан Весић је на конференције за медије одржаној 4. новембра, приликом подношења изнуђене оставке, хронолошки изнео датуме и предмете разних уговора, неких из 2017. године, што недвосмислено показује да документација у том тренутку није била одузета и да је Горан Весић или неко од његових сарадника имао приступ и могао несметано да ради са њом шта год хоће, да је крије, мења, фалсификује, губи, уништава, прави папирнате авионе и баца их са прозора министарства.
Ни то није био довољан законски разлог да судија поступи по предлогу тужилаштва и одреди притвор човеку који је пустио људе у опасну по живот Железничку станицу Нови Сад.
Трећи разлог због кога је по закону могуће изрећи меру притвора до почетка суђења је понављање и довршење кривичног дела.
Весићу се на терет ставља тешко дело против опште сигурности, за које је највиша запрећена казна 12 година затвора. Овде је на руку Весићу ишла чудна одлука тужилаштва да се заправо истражује само пад надстрешнице, али не и евентуалне финансијске малверзације, корупција и пљачка државног новца, тако да је и питање домета овог судског поступка, чак иако буде завршен осуђујућом пресудом, јер ће срж проблема коју је дефинисана слоганом протеста: „Корупција убија“ остала нетакнута.
Четвртак тачка је узнемирење јавности због тежине кривичног дела. Јавност је и даље врло узнемирена, али Весић ни по овој основи није стављен у притвор.
Сваки грађанин Србије био је врло узнемирен 1. новембра самом чињеницом да су деца и одрасли (нечије мајке, очеви, деке, ћерке, синове, браћа, сестре, пријатељи…) страдали на страшан начин тако што их је спљоштила бетонска надстрешница, троје младих људи је критично повређено и ампутирани су им удови (у међувремену је једна девојка преминула). Узнемирење и бес грађана, који су огорчени због смрти 15 људи и сакаћења још двоје младих, покренуло је протесте и блокаде па довело до какве-такве реакције власти.
Министри Весић и Момировић поднели су оставке, а коначно су 21. новембра уследила и хапшења, а слободе је лишен и првооптужени Весић, који је пре тога стигао да се огласи и на друштвеним мрежама и прецизира да није ухапшен већ се сам јавио у полицијску станицу да сведочи. Приведенима је прво одређено полицијско задржавање, а онда и притвор до 30 дана. Међу њима је и Шурлан, муж Уставне судије.
Уследила је бурлеска, која би била чак и помало комична да се не процесуирају одговорни за смрт 15 људи. Весић је одмах почео да штрајкује глађу, мада није јасно због кога и како, да би му на крају „позлило“ и завршио је у апартману у Сремској каменици уместо у затворској болници. Адвокати бившег министра Весића су уложили жалбу и новосадски суд који је познат по драконском притварању младих људи који су протестовали због рушења надстрешнице, експресно је уважио жалбу и пустио окривљеног Весића да се брани са слободе. Фарса је настављена жалбом тужилаштва на ову одлуку суда, али је жалба недавно одбијена од стране судије.
Вучићева новогодишња порука Весићу
„Ако гледамо неке бенигније ситуације, људи су за много мање ствари завршавали у притвору. Овде је најлакше бити 6 месеци у притвору због писања по друштвеним мрежама, али када сте министар, не можете у притвору ни седам дана да саставите. Весић је и у тој ситуацији имао подршку врха државе. Рођени брат Горана Весића захвалио се Александру Вучићу на бризи. И сада, након подизања оптужнице, када брине „да неко невин не буде осуђен“ због притиска јавности, шаље заправо поруку Весићу, Танасковић и Димовски да и даље брине о њима. Вучић се директно меша у истрагу, опструише је и даље“, указује адвокат Иван Нинић.
Према његовим речима, Весићу је остављено и више него довољно времена да утиче на судски поступак, сведоке и манипулише документацијом.
„Када је Весић први пут пуштен из притвора, то је био јасан показатељ да он има посебан третман од стране правосуђа. Тако да је, после онаквог образложења које је дало судске веће, јасно да се више неће враћати у притвор. Тужилац је морао да разуме ту поруку и тон, тако да сад овај предлог да се бившем министру ипак одреди притвор дат про форме – да се баци прашина у очи јавности да се каже како тужилаштво тражи притвор за све, али независни суд бира кога ће да пошаље, а кога не. Једино што заправо брине ову власт, па и Весића је евентуална финансијска истрага, зато је и једно од првих обраћања председника Александра Вучића упућено управо Весићу и осталим оптуженима, партијским друговима којих се Вучић није одрекао ни у невољи“, закључује Нинић.
Шта ће урадити Кремљ? Руски новинар Пшеничников: Вучићево отимање НИС-а део великог ударца дубоке државе САД на Русију!https://t.co/PzFY3vaNqW
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 5, 2025







