Прочитај ми чланакДоналд Трамп, познат по својим бомбастичним изјавама, поново је изазвао контроверзе тврдњама о претензијама на нове територије које укључују Канаду, Гренланд и Панамски канал.
Најновије и најважније вести и анализе на нашем Телеграму – Пријави се
Његове изјаве о територијалним амбицијама већ су изазвале бурне реакције у међународној заједници, док су неки аналитичари ове тврдње оценили као део стратегије да „поново учини Америку великом“.
Трампова реторика, усмерена на јачање америчке доминације, поново је привукла пажњу глобалних медија.
Идеја о прикључењу Канаде Сједињеним Државама потиче из Трампових критика на рачун канадске трговинске политике и управљања миграционим токовима.
Према његовим речима, Канада има огромне трговинске дефиците и користи субвенције које одржавају њену економију. Трамп је на састанку с премијером Канаде, Џастином Трудоом, нагласио да би увођење тарифа од 25% на канадске производе могло озбиљно погодити њихову економију.
Када је Трудо упозорио на могуће негативне последице ових мера, Трамп је одговорио сугестијом да Канада треба постати 51. америчка држава како би решила ове проблеме.
Трудо је одлучно одбацио ову идеју, наглашавајући да од тренутног партнерства обе стране имају користи. Међутим, Трамп је наставио да инсистира на тврдњи да многи Канађани подржавају идеју о прикључењу САД-у.
Његове изјаве додатно је појачао Илон Маск, који је Трудоа назвао „девојчицом“ и инсинуирао да премијер више нема политичку релевантност због најављене оставке.
Трампова идеја о куповини Гренланда није нова. Још 2019. године предложио је да САД откупе ово највеће острво на свету, које је формално део Данске.
Његови аргументи за ову иницијативу базирају се на геополитичкој важности Гренланда, нарочито у контексту арктичке регије где расте утицај Русије и Кине. Трамп тврди да је контрола над Гренландом кључна за америчку националну безбедност и слободу у свету.
Данске власти су оштро одбиле ову идеју, наглашавајући да Гренланд није на продају. Упркос томе, Трамп је обновио своју иницијативу крајем 2024. године, подсећајући на потребу јачања америчког присуства у Арктику.
Његова администрација је послала делегацију на Гренланд, коју је предводио његов син, како би разговарала са локалним становништвом.
Трамп је изјавио да би Гренланд имао „значајне користи“ од прикључења САД-у, док су данске власти реаговале симболичним променама на свом државном грбу, укључујући елементе Гренланда и Фарских Острва.
Панамски канал, кључна тачка глобалне трговине, нашао се на листи Трампових територијалних амбиција. Он је изразио жаљење због одлуке САД-а да 1999. године преда контролу над каналом Панами, оценивши је као „глупост“.
Трамп тврди да Панама крши договоре из тог периода и оптужује је да неправедно наплаћује високе таксе за пролазак америчких војних бродова.
Његове изјаве изазвале су оштру реакцију панамског Министарства спољних послова, које је јасно нагласило да је канал под суверенитетом Панаме и да ће тако и остати.
Трамп се осврнуо и на Мексички залив, предлажући његово преименовање у Амерички залив. Он сматра да би ово име боље одражавало географску реалност и америчку доминацију у региону.
Предлог је наишао на подршку републиканаца попут Марјори Тејлор Грин, која је обећала да ће увести закон о овом преименовању.
Поред тога, Трамп је критиковао Мексико због неконтролисаних миграција и наговестио увођење економских санкција, попут тарифа на увоз из те земље. Међутим, није прецизирао да ли планира да предложи и прикључење Мексика САД-у.
Трампове територијалне амбиције наишле су на оштре осуде у међународној заједници. Канадски, дански и панамски званичници одлучно су одбацили његове предлоге, док је руски МИП позвао на уздржаност и нагласио да ће се ове тврдње озбиљно разматрати тек након Трампове инаугурације.
Аналитичари сматрају да су овакве изјаве део шире стратегије којом Трамп покушава да ојача свој политички положај и учврсти подршку међу америчким бирачима.
Иако су многи скептични према остваривости ових идеја, Трампова реторика указује на његову посвећеност концепту америчке доминације и стратешке контроле кључних територија широм света.
Његове иницијативе отварају питања о будућем правцу америчке спољне политике и односима са суседима и савезницима.
