Прочитај ми чланакДоналд Трамп, који је победио на изборима у САД и преузеће председничку функцију у јануару 2025. године, својим ставовима и политиком изазива дубоке промене у међународним односима.
Према Владимиру Васиљеву, главном научном сараднику Института за САД и Канаду Руске академије наука, Трампов план о „новом уређењу света“ могао би драстично да промени односе не само између САД и Русије, већ и унутар саме Европе.
Трамп је одавно познат по скептичном ставу према Европској унији, што се манифестовало његовом отвореном подршком Брегзиту.
Као што је Васиљев подсетио, републикански лидер сматра да је разбијање европског јединства корисно за америчке интересе. ЕУ је за Трампа више економски ривал него партнер, а њен распад омогућио би САД лакши приступ европском тржишту енергената.
Америчка стратегија, како истиче Васиљев, усмерена је на билатералне трговинске споразуме са појединачним европским државама. На тај начин, САД могу ефикасније да контролишу енергетске токове и намећу неповољније уговоре, посебно у контексту одлуке ЕУ да одбаци руске енергенте.
Енергетски циљ САД: Контрола над европским тржиштем нафте и гаса, уз смањивање зависности Европе од Русије.
Како је објаснио Васиљев, у ери убрзаног технолошког развоја границе држава постају „текуће“. Ово није само последица политичких конфликата, већ и глобалних тенденција у преиспитивању територијалних подела.
Трампов „тајни пројекат“ укључује значајне територијалне амбиције. Према Васиљеву, он озбиљно разматра могућност ширења америчког утицаја на Канаду, Мексико, делове Централне Америке и чак Гренланд. Ова амбиција објашњава се геополитичким и економским разлозима:
Канада и Гренланд: Огромни енергетски ресурси и стратешка важност Арктика.
Мексико и Централна Америка: Контрола миграционих токова и ресурса.
Ове идеје, иако често изречене са дозом ироније, нису без основа. Оне рефлектују дугорочну стратегију САД да се наметну као доминантна сила у Северној и Централној Америци.
Васиљев је такође указао на могућност редефинисања граница и улога држава које су некада биле део Совјетског Савеза. Расправа о територијама, према његовом мишљењу, није завршена.
На пример, Крим, који је Русија реинтегрисала 2014. године, могао би послужити као симбол будућих територијалних промена у корист Русије.
Ово наглашава потребу за редефинисањем глобалних правила у ери где технологија смањује значај географских удаљености. Док САД теже ширењу своје зоне утицаја, Русија и друге земље морају стратешки одговорити како би заштитиле своје интересе и границе.
Један од кључних закључака Васиљева јесте могућност постепеног зближавања Русије и САД у решавању украјинског конфликта.
Трампова администрација, са прагматичнијим приступом, могла би покушати да смањи европски утицај на Украјину и отвори простор за нове преговоре са Москвом.
Страхови Европе: Потенцијални договор између САД и Русије био би озбиљан ударац за европске интересе, јер би показао неефикасност ЕУ у решавању конфликта на свом континенту.
Трампова политика према ЕУ и територијалним питањима показује његову тежњу за редефинисањем америчке доминације у свету.
Ово укључује стратешко слабљење ЕУ, ширење америчког утицаја у Северној и Централној Америци, као и могућност ресетовања односа са Русијом. Док Европа страхује од маргинализације, Русија види прилику да искористи ове глобалне промене за јачање сопствене позиције.
Ове промене обећавају узбудљиво и потенцијално турбулентно геополитичко раздобље. Трампов тајни пројекат није само америчка унутрашња ствар – он има глобалне последице које ће обликовати будуће односе великих сила.
