Прочитај ми чланакШтампа на немачком пише да је режим Александра Вучића у невољи, али да је исход побуне у Србији још отворен. То што студенти немају лидере и избегавају непопуларну опозицију је снага покрета – али дугорочно и слабост, преноси DW.
Током викенда су бројни немачки медији известили опротестима и блокади мостова у Новом Саду. Агенција КНА пренела је да је и поп-икона Мадона подржала српске студенте, док јавни сервис рбб пише о скуповима солидарности који су одржани и у Берлину, пише DW.
У штампи има и опширнијих анализа и коментара. Под насловом „Начета аутократија“, берлински Тагесцајтунг доноси коментар у којем пише да су против власти у Србији устали студенти и широки слојеви друштва, и то не само у великим градовима.
„Александар Вучић више не може да мобилише своје људе као раније. Не пали више аргумент да се протестима управља из иностранства“, пише левичарски лист.
Наводи се да људи у Србији управо не могу да рачунају на подршку споља, у време кад су либералне демократије у дефанзиви, а Вучић може да рачуна на подршку аутократа попут Орбана и Путина.
„И даље је упитна балканска политика Европе и Немачке. По цену литијума, Берлин и Европа су спремни да подрже Вучића“, пише лист, додајући да се у Србији види фактор стабилности иако Србија под аутократском контролом то не може бити.
Лист Рајнише пост пише да се, под утиском доласка Доналда Трампа у Белу кућу, слабо примећује да постоји и супротни тренд – људи устају против аутократа, рецимо у Србији, Словачкој и Мађарској.
Пример Србије, наводи се, демонстрира „погубне последице укидања поделе власти у ауторитарној и корумпираној партијској држави“.
Дописник листа из Београда подсећа да је цена реновирања Железничке станице у Новом Саду „нарасла“ са 3,5 на 16 милиона евра, те да је отварана свечано – без употребне дозволе. А онда је пала надстрешница па су избили протести.
„Делују беспомоћно Вучићеви покушаји да коктелом претњи и уступака мало умири бесне суграђане“, пише лист.
„Охрабрено протестима, све више Срба превазилази страх од репресалија аутократског режима или губитка радног места. Са демонстрацијама се солидаришу чак и годинама тлачени државни службеници попут судија, наставника и новинара државног емитера РТС који контролише СНС.“
У тексту се закључује да се Вучић и СНС неће „добровољно одрећи златне коке“, али да делује да је ово почетак краја аутократског режима.
Тим питањем – куда воде протести – бавио се и Франкфуртер алгемајне цајтунг у недељном издању. Лист преноси да многи полажу наде у ове протесте баш јер их, за разлику од ранијих, не води неомиљена опозиција, наводи DW.
„Нема имена и лица која би јавност повезала са вођством протеста. Зато је хушкачким медијима немогуће да следе уобичајену тактику. Када би се претходних година у политичкој арени појавио иоле изгледан ривал да угрози Вучићеву моћ, сценарио је увек био сличан: штампа, портали и телевизије отпочињали би кампању блаћења, често поткрепљену документима тајне службе“, пише лист.
„То са студентима до сада није могуће. Покрет почива на скуповима по принципу директне демократије“, описује лист пленуме.
„Неки посматрачи додуше примећују да би садашња снага покрета дугорочно могла да буде његова највећа слабост.“
У сличном тону је током викенда писао највећи швајцарски лист, Ноје цирхер цајтунг. Сви сценарији су на столу, али је „непорециво да ће се у једном тренутку издувати моментум на српским улицама уколико не буде преточен у политичку стратегију“.
„Колико год да су продорни захтеви протеста, питање је процене када су они испуњени. Дистанцирање од дискредитоване институционалне политике је снага покрета, али дугорочно његов проблем“, пише циришки лист.
Недељник Шпигел објавио је кратак интервју са Ведраном Џихићем са аустријског Института за међународну политику који такође истиче да је ново што студенти не допуштају да протесте преузме опозиција, али да је кључно питање нешто друго:
„Режим негује причу која је смеса претњи, обећања мира, националног патоса и упозорења на криминалну опозицију. Још има људи пријемчивих за те поруке. Само владајућа СНС има 800.000 чланова, малтене у свим општинама има апсолутну контролу. Кардинално је питање у којој мери је режим спреман да употреби насиље“, каже Џихић.
