Прочитај ми чланак"Ја се надам пресуди седам и по година. Две пресуде се изречене у Основном суду у Ивањици, али је сада је Апелациони суд у Крагујевцу сазвао нови претрес. Шта ће бити, видећемо. Први пут сам био у Крагујевцу, тамо су ме дочекали добри људи и студенти. Први пут сам имао подршку у граду где не знам никог. А овде где живим и радим, видели сте шта сам доживљавао. Вређали су ме, окренули леђа и то људи за које сам мислио да су ми пријатељи, од људи са којима сам радио, који су били на првом рођендану мога сина, на славама. Мислио сам да су то моји другови али су показали своје право лице", рекао је за Н1 Милован Миливојевић, отац настрадалог младића у наменској у Лучанима.
Милован Миливојевић, чији је син настрадао у намеској у Лучанима води, како каже, битку за истину дуже од седам година. Од дана када се несрећа десила, каже, у месту у којем живи није се пуно тога променило.
„Не разумем ни данас те све људе. Директор фабрике је био доживотни директор, ведрио је и облачио у Лучанима. Радио је шта је хтео. Постављао председнике општине, начелнике и командире полиције, био је јако моћан. Он је био локални шериф и сви су га се плашили. Плашили су се за своје послове, за породицу, супруге, децу. Не верујем да постоји једна породица у Лучанима која није везана за ту фабрику. Његов дух још увек влада Лучанима и све изгледа као да мештани очекују да ће он да васкрсне. Не разумем људе који су са мном порасли, који су са мном радили 34 године, да су могли да ми тако да ми окрену леђа. Да ми се не јављају на улици. Ја тако никада никоме не бих могао да урадим. Али они мени јесу, на жалост“, рекао је у емисији Неwснигхт Милован Миливојевић из Лучана.
Ни после седам година од када је у наменској изгубио сина Миломира, на радном месту, у наменској у Лучанима и због чега га су га његови суграђани срамно нападали и прозивали, Милован каже да му од њих још увек нико није пришао и рекао извини.
„Поједини су почели да ми се јављају, друго ништа. Нико ми није рекао – Милован морао сам, извини био сам принуђен. Ја им се јавим, климнем главом али ти људи ми више никада неће бити пријатељи, не видим начин. Ја сахраним дете од 25 година а сви ми окрену леђа, псују мртву мајку, говоре да сам страни плаћеник, да ћу им оставити децу без хлеба. Па ја још увек радим у тој фабрици, у њој сам оставио све. Затворио сам кућу, угасио славу. А онда, у уторак се појављујем у Крагујевцу у којем су ме дочекали дивни људи које не познајем и хвала им пуно. Ја да сам имао 100 људи уз себе када сам кренуо у борбу одавно би је окончао али нисам имао никога. Били смо само супруга ћерка и ја“, прича Миливојевић.
Напомиње и да је његову ћерку тужио тадашњи директор фабрике у којој му је погинуо син, јер је написала отворено писмо Александру Вучићу. Додаје и да је сам био тужен али да их је суд у Чачку ослободио.
„Толико је био моћан тај директор да је покушао на све начине да нас угаси. Ћерка је добила отказ тако што је позвао њеног газду и наредио му да ми отпусти ћерку. Забранио је њеном газди да две недеље улазак у сопствену фабрику, и на крају су морали да је отпусте јер нису могли да раде. Да он жив и даље био директор“, каже Миливојевић.
Иако су и њега и његову породицу мештани Лучана срамно прозивали, вређали и омаловажавали Милован каже да се ни у једном тренутку није осећао понижено.
„Ја сам се заклео мртвом сину и рекао му да га тата неће никада издати и продати и да ћу се док сам жив борити за истину. За истину јер смо тада (у тренутку несреће) били заједно. Попили смо тог дана сок и појели наполитанку… Ја свој образ не продајем, покрио сам га брадом али због боли и туге. Мој образ је чист и остаће тако док сам жив. Ти и такви људи, они мене не могу понизити, они су показали какви су и то је видела цела Србија. Сви су показали и пријатељ и комшије и колеге, било је и родбине моје која ми је окренула леђа“, испричао је Миливојевић.
„Правна држава постоји само код председника и његових министара“
Милован Миливојевић сведочи и да га је примио председник Србије Александар Вучић, да је састанак траја сат времена и да му је рекао да сви живимо у правној држави.
„Обећао нам је свашта, а испунио ништа. Једино је покренута оптужница. Све је била шарена лажа и то је та правна држава Александра Вучића, и Загорке Доловац којој смо се пет пута обраћали. И ником ништа. Знате, толико је жртава било, није жртва само мој син. Пре мог сина више од 20 људи је страдало у тој фабрици, а само су двојица добили наногицу“, наводи он.
Подсећа на све трагедије које су погодиле Србију у последњој деценији и каже да се, на жалост, се десио и 1. новембар када је погинуло 15 људи и деце, а двоје тешко повређено.
„Да се то није десило и да се нису десили студенти тврдим да би ја исто прошао као и сви други. Суд је, пре тога, требало да донесе пресуду без претреса. Онда се десио 1. новембар, па протести и блокаде, па су сада они у необраном грожђу. Шта ће даље бити остаје да се види али ја се надам и верујем да ћу и даље имати подршку добрих људи и студентата и да ће тај суд донети разумну пресуду. Три године је мизерна казна, тужилац је тражио пет, па се надам да ће суд у Крагујевцу бар потврдити пресуду. Код нас правна држава не постоји, то постоји само код председника и његовоих министара“, каже Милован Миливојевић и додаје:
„А у каквој држави ми живимо говори то да ми никога не можемо да тужимо због смрти мог сина, а све нас је неко тужио. Ако будем дочекао крај процеса у Србији послаћу све папире у Стразбур. Превешћемо и послаћемо Европском суду правде, то је моја жеља. Питање је да ли ћу то и дочекати.“
