Суштина приче је једноставна. "Неко" коначно треба се сети да је једини начин да се организовани криминал људски прекине - да им узмеш новац. Ништа без стриктног пореског система налик на амерички ИРС, њихову управу унутрашњих прихода. Кад им се на вратима појаве господа, не морају у кожним мантилима, покажу легитимације, добар дан, ми смо дошли, ви сте прошле године зарадили толико, а купили сте кућу, викендицу, слали сте децу на факултете и возите два "бесна" аута, извините, то се мало не уклапа у ваш пријављени порез.
Говорећи о хапшењу председника општине Обреновац и бившег в. д. директора ЈП ЕПС Милорада Грчића и бизнисмена Александра Папића, програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић наводи да то значи да су „неки предмети стајали у фиокама, да је тужилаштво знало њих, али да није смело или хтело да их истражује“. Организација Транспарентност Србија (ТС) саопштила је да хапшење Грчића заправо „баца озбиљну сенку на самосталност Вишег јавног тужилаштва у Београду“.
– Околност да се вест појавила неколико недеља након што је председник државе најавио борбу против корупције, а дан пред хапшење практично најавио акцију, указује у најмању руку на то да тужилаштво доставља информације о планираним истрагама државним органима ван своје хијерархије, а у најгорем случају да о хапшењима и покретању истражних радњи одлучује политички врх – наводи се у саопштењу ТС.
Овде капитал не долази у хуманитарну мисију или да би учврстио владавину закона, већ да искористи то што је новац важнији од поштовања прописа зарад личних интереса. Великом већином, државним предузећима незаконито руководе људи којима је истекао мандат, што је извор огромних ризика за укупну правну сигурност, а поготово за јавна средства којима управљају. Највећи инфраструктурни пројекти, практично по правилу, не спроводе се по законима о јавним набавкама и о јавно приватном партнерству, него по специјалним правилима која се креирају само за конкретне случајеве.
У јануару 2021. године у Информеру, на пример, могла је да се чита готово епска анализа Небојше Бакареца о „новом поглављу ере државника Александра Вучића“, која је почела откривањем споменика Стефану Немањи. Бакарец је тако открио да се Александар Вучић „упустио у борбу против корупције, уздигао најважније државне институције“ и закључио да СНС ништа неће моћи да угрози „ако остане чврста и јединствена, ако настави да развија нови политички модел и ако настави са досадашњом борбом против корупције“.
Напредњаци су унапредили коруптивни систем јавних набавки до невиђених размера. Измишљају се непотребни послови, чија цена се надувава како би се што више новца отело из буџета. У Србији се неретко заобилази или злоупотребљава Закон о јавним набавкама, па се уместо расписивања тендера, послови склапају директном погодбом. То је још очигледније у случајевима великих инфраструктурних пројеката, који се као по правилу граде на основу међудржавних споразума. Осим техничке спецификације, траже се услови попут складишног простора, броја радника, оствареног профита и слично. Такав начин дефинисања конкурсних услова допринео је томе да на 75 одсто јавних набавки конкурише само један понуђач, онај коме је тај посао припремљен.
У Србији се стално појављују фантомске фирме без новца, без иједног закљученог уговора, али се новац на крају негде појави. Нико не пита откуд тај новац, нити улази у његово порекло. У Србији се многи пројекти раде само због тога да би се људи „уградили“, пре свега они из политичких странака. Притисак Европске уније је, дакле, једна опција, друга је да на власт дође нека нова политичка партија која ће имати вољу да се бори против корупције, што је врло иреално, и трећа и најреалнија опција је да ће се ствари довести у нормалу тек онда када се распрода све оно што је још остало да се распрода.







