Прочитај ми чланакДа неће можда Александар Вучић оној сиротињи "свог народа" да каже "Браћо и сестре Срби, праштајте што смо вас ономад (пре 13 година ) цинично и свесно завели лажним обећањима, па се завршило овако. Извините, омакло се"? То сигурно не. Али, има ваљда још у овој земљи неког паметног, а да смо га заборавили, па да дође на таква нека важна места? "Остатак народа" не тражи пуно: само разумевање и можда опроштај за заборав. Ако није касно.
Али, хајде да кажемо и да спасемо душу. Суденти заправо, такав је утисак, земљу ослобађају од страха, пажљиво гајеног у последњих 13 година, у којем се прогања свако ко подигне глас или искаже другачије мишљење. Све у свему, никада се неће заборавити шта су напредњаци чинили, а они нека се праве Европљанима до миле воље. То што је овај председник, а онај премијер – овде не значи ништа: част и брука живе довијека. (Јесте Његош, па шта).
Сви који су одушевљени студентима у њима виде једину утеху – наду и спас. С друге стране, изостаје политичка артикулација протеста, нема никог ко би огромну енергију побуне успео да преведе на политички план, тако да се не види како би уопште могло да дође до промене система а камоли режима. Делом преовлађује став да треба пустити студенте да воде протесте онако како мисле да треба, да они знају све најбоље, да ће они решити све проблеме који се гомилају већ деценијама. Укратко, добар део оних грађана који подржавају протесте у студентима види месију. Али, није поштено пребацивати сву одговорност на студенте.
Студенске демонстрације су постале симбол ширег незадовољства владавином права у земљи. Студенти не траже смену власти, него корекцију система, а Вучић није у стању да нађе кључ за браву коју су поставили он и његови пајташи. Кукали смо над оним што никада нисмо имали, нити је било наде да можемо имати, колико-толико пристојну државу и мало мање понижавајући живот. Да преведемо ово за студенте који протестују – у миру сте издајници или петоколонаши, а у рату би вас звали квислинзима или локаторима. Јер, они људи на власти када нешто смисле, онда то има да буде тако и никако другачије. Они стварно у то верују и то је оно што највише брине код њих. Политички је створена таква атмосфера, која је онда друкана и пумпана. И онда шта добијамо – једну потпуно надреалну ситуацију у којој се сада налазимо. Ко је овде издајник?
– Позивам све да радимо заједнички, а народу бих рекао да се не секирају због блокада и малтретирања. То је увек само израз немоћи и непоштовања сопственог народа и државе. Из свега овога ћемо изаћи још снажнији и јачи, сачуваћемо мир и стабилност. Србија неће да стане – рекао је Вучић.
Дакле, то би, отприлике, требало да значи да су студенти, све цркавајући од зависти, урадили све да обрукају, обесмисле и укаљају „мирне и достојанствене митинге у Јагодини и Сремској Митровици“ (са СНС молебаном), па су тако наступиле забрањене и издајничке примисли и последице. Осим тога, допунска утеха им је била „шака чварака и сланина“ кроз војвођанску равницу. Пециво и бурек испред домаћинских кућа: српско, а џабе! Чварци се тако јављају као историјски податак о непобитној издаји студената. Власт је то. Две трећине становника Србије су, према становишту режима, страни плаћеници и издајници (рачунају се и оне испод 18). Осим тога, једна трећина су ппродане душе, неписмени, незналице, преваранти, нерадници…Бирајте групу две трећине. Ипак је људскије.
У питањима издаје свако се вади како зна: Вучић на чварке и сланину. Видећемо на шта ће та ујдурма испасти – да ли су њихови сендвичи бољи од…
