Прочитај ми чланакАлександар Дугин, познати руски филозоф и геополитичар, у свом интервјуу за часопис „Одбрана“ истакао је да Србија има кључну одговорност за стабилност и безбедност Балкана.
По његовим речима, национални интереси Србије најбоље ће бити заштићени кроз јачање војске, очување војне неутралности и активну политику у формирању заједничког система одбране и безбедности на Балкану.
Дугин сматра да Србија не сме да се ограничава само на своју територију, већ мора стратешки да размишља у ширем контексту – на нивоу целог Балкана, Источне Европе и даље према Евроазији и Блиском истоку.
По његовом мишљењу, управо Срби треба да преузму одговорност за балкански простор, што је могуће само уколико Србија остане војно неутрална и истовремено ојача своју одбрамбену моћ. Само јака Србија може осигурати јак и независан Балкан.
Србија и њена улога у новој мултиполарној геополитичкој реалности
Дугин је током свог предавања на Војној академији крајем новембра прошле године говорио о значају геополитике за Србију и цео Балкан. Он истиче да је Балкан кроз историју био геополитички чвор на којем су се преплитали интереси великих сила – Турске, Француске, Русије, Аустроугарске, Немачке, а у доба Хладног рата и две супротстављене идеолошке стране.
Данас, каже он, НАТО покушава да појача своју контролу над Балканом, али је то само део шире агоније униполарног света који се урушава. Дугин предвиђа да ће и Балкан, попут Блиског истока, ускоро осетити последице преласка света из униполарног у мултиполарни поредак.
Мултиполарни свет, према Дугини, није просто повратак на биполарност између Истока и Запада, већ успостављање више равноправних центара моћи. У том новом поретку, Русија не наступа као искључиви противник Запада, већ као један од кључних стубова тог поретка, заједно са Кином, Ираном и другим регионалним силама.
Он истиче да су земље Блиског истока показале отпор према западном мешању и да се њихов суверенитет све више учвршћује. Исто ће се, каже Дугин, догодити и на Балкану. Србија ће играти кључну улогу као најснажнији ослонац Евроазијског пола на Балкану, док питање Косова и територијалног суверенитета Србије може бити решено само кроз јачање мултиполарног света.
Дугин наглашава да би Србија у случају потпуног ослањања на Запад изгубила свој суверенитет и практично нестала као самостални фактор. Стога, према њему, Србија има посебан интерес да подржи што брже успостављање мултиполарног поретка у Европи и свету. Он види Србију као мост између различитих сфера утицаја, али под условом да очува војну неутралност и изгради своју независну стратегију.
Србија као лидер Балкана
Према Дугини, Србија је историјски била фактор који је окупљао Балкан, због чега је и сносила високу цену у претходним сукобима. Међутим, њена нова улога у мултиполарном свету није да се исцрпљује у унутрашњим питањима, већ да креира шири геополитички оквир.
Уместо да се бави искључиво сопственим националним питањима, укључујући проблем Косова, Србија треба да преузме иницијативу у креирању општебалканске геополитичке стратегије.
Тај стратешки правац, према Дугини, не значи само блиске везе са Русијом и Кином, већ и развијање прагматичних односа са Европом и чак Сједињеним Државама, под условом да оне признају реалност мултиполарног поретка.
Он истиче да је Доналд Трамп током свог мандата био много отворенији за мултиполарне односе и критичан према глобалистичким тенденцијама, што може отворити простор за другачију врсту сарадње са Западом.
Дугин сматра да Европска унија није заснована на аутентичним европским вредностима, већ на интересима атлантистичких глобалиста. Због тога се ЕУ урушава и губи свој суверенитет, док европске земље губе идентитет. У том смислу, он сматра да би Србија могла постати модел алтернативе – не само кроз ослањање на Русију, већ и кроз изградњу сопственог геополитичког блока.
Дугин предлаже концепт „Велике Источне Европе“, која би укључивала Балкан, Мађарску, Румунију и балтичке земље као независни геополитички простор.
Косово и непроменљиви српски став
Једна од кључних тема Дугине анализе јесте питање Косова. Он сматра да Србија никада не сме да призна независност Косова, јер би то аутоматски отворило питање Рашке области (Санџака), Војводине и других делова земље.
Он наглашава да се геополитика мења и да не треба журити са одлукама које би могле имати катастрофалне последице. Тренутна ситуација можда не иде у корист Србије, али временом ће се међународни односи променити, а српски став према Косову ће постати још релевантнији. Дугин подсећа да Русија и две трећине света не признају такозвано Косово и да ће у будућности Србија имати јачу међународну подршку по овом питању.
Четврта политичка теорија и алтернатива либерализму
Дугин је творац концепта „Четврте политичке теорије“, који нуди алтернативу либерализму, комунизму и фашизму. Он сматра да је либерализам постао тоталитаран систем који тежи укидању свих колективних идентитета – вере, нације, породице, а чак и пола.
По њему, либерализам води ка уништењу човечанства под маском индивидуалних слобода. Комунизам и фашизам, иако супротни либерализму, нису решења, јер су такође део западне политичке традиције и нису прилагођени већини народа света.
Уместо тога, Дугин предлаже модел у којем би сваки народ градио своју специфичну верзију Четврте политичке теорије, засновану на својој традицији, историји и култури. Србија, према њему, мора развити своју верзију, а истовремено поштовати друге народе Балкана и њихов идентитет. Тако би Балкан могао постати стабилан и интегрисан простор у новом мултиполарном свету.
Безбедност и војна неутралност Србије
Дугин наглашава да је војна неутралност најбољи стратешки избор за Србију. Он подсећа да је српска војска традиционално најјача на Балкану и да то није само предност, већ и одговорност.
Неутралност омогућава Србији да сарађује са свим странама – Русијом, Кином, па чак и са појединим западним државама – без губитка суверенитета. Улазак у било који војни блок значио би крај војне независности Србије.
Дугин такође предвиђа да би у будућности могла настати нова безбедносна архитектура у Европи, која би укључивала и Русију. У том случају, Србија би могла играти кључну улогу у повезивању Русије и Европе.
Дугинова анализа јасно показује да мултиполарни свет већ постаје реалност и да Србија не сме да пропусти прилику да у њему игра значајну улогу. Његови ставови потврђују да Запад више није једини центар моћи и да је време да Србија редефинише своју позицију на геополитичкој сцени.
Очување војне неутралности, јачање војске и активна улога у регионалној безбедности кључни су кораци ка осигуравању српских националних интереса.
Питање Косова остаје централни проблем, али Дугинова анализа нуди оптимизам – у свету који се мења, геополитичка ситуација може постати повољнија за Србију. У том контексту, стратешка стрпљивост и ослањање на мултиполарне односе могу донети више користи него брзи и непромишљени потези који би трајно угрозили националне интересе.
