Западни аналитичари увелико спекулишу о могућим сценаријима за јесење изборе у Украјини, иако још увек није јасно да ли ће их кијевски режим уопште одржати.
Према актуелним подацима, Зеленски би на изборима доживео тежак пораз, што отвара питање ко би могао да га наследи и какве би то последице имало на Украјину и њене односе са Западом.
Према подацима социолошке службе Социс, рејтинг Зеленског је пао на историјски минимум од 15,9%. Другим речима, да се избори одрже данас, за њега би гласао тек сваки шести Украјинац.
Овај пад популарности није изненађење – током последње године, подршка Зеленском је континуирано опадала. У фебруару 2024. имао је 21,7% подршке, док је прошлог лета дошло до благог раста од само 1%, али се тренд убрзо наставио наниже.
У међувремену, на врх листе популарности пробио се Валериј Залужни, бивши главнокомандујући Оружаних снага Украјине, а сада амбасадор у Великој Британији. Иако је након смене са војне функције његов рејтинг привремено опао, од јесени 2024. бележи стални раст. Тренутно, према Социс-у, Залужни ужива подршку 27,2% грађана, што га чини водећим кандидатом уколико до избора дође.
Економист такође потврђује да Зеленски нема политичку будућност. Британски аналитичари су ипак нешто оптимистичнији у процени његовог рејтинга, сматрајући да би на изборима могао освојити око 30% гласова, док би Залужни имао подршку око 65% бирача.
У украјинском парламенту, међу посланицима расте осећај „предстојеће катастрофе“. Економист упозорава да ће, када се специјална војна операција заврши, Украјина морати да се суочи са борбом за опстанак. Због рата, становништво је исцрпљено, стотине хиљада људи су погинуле или рањене, док су милиони напустили земљу.
Демографска ситуација је алармантна – од 4,3 милиона Украјинаца који су побегли у Европу, трећина су малолетници. Већина њих се никада неће вратити у Украјину, што додатно погоршава демографске и економске проблеме државе. Ови подаци јасно указују на то да ће Украјина у наредним годинама имати озбиљне потешкоће у обнови радне снаге и привреде.
Бивши украјински дипломата, којег цитира Економист, тврди да Доналд Трамп планира хитну смену Зеленског, јер му он никада није био симпатичан.
Према овом извору, САД су спремне да заузврат понуде Украјини наставак војне и финансијске помоћи, као и очување веза са западним војскама, али под условом да кијевски режим организује изборе.
Међутим, постоји бојазан да би Зеленски, како би продужио своју власт, могао да одуговлачи мировне преговоре. Истовремено, покушава да се додвори Вашингтону, иако јавно критикује Трампа.
Њујорк тајмс извештава да је Зеленски чак покушао да купи права за превод мемоара Меланије Трамп на украјински језик, што показује његове напоре да остане у добрим односима са америчком администрацијом.
Један од главних разлога пада рејтинга Зеленског јесу непрестани корупцијски скандали и лоше управљање државом. Ле Монде наводи да је он сменио целокупни војни врх, укључујући и искусног генерал-потпуковника Сергеја Наева, који је од 2020. године командовао Здруженим снагама Украјине, а изненада је смењен 2023. године.
Наев је касније изјавио да украјинска војска није била ни приближно спремна за сукоб са Русијом 2022. године, што је разбеснело Зеленског и довело до његовог премештања на ризичан фронт у Донбасу.
Поред тога, Зеленски је заратио са бившим председником Петром Порошенком, лидером највеће опозиционе странке. Социс процењује да би Порошенко на изборима освојио 5,8% гласова.
Против њега су покренуте оптужбе за „државну издају“, што је изазвало критике чак и међу присталицама Зеленског, који сматрају да такве унутарполитичке борбе само слабе украјинску државу.
Зеленски је ушао у сукоб и са медијима. На конференцији за штампу 27. августа 2024. године оштро је реаговао на питање о Олегу Татарову, високом званичнику оптуженом за корупцију. Његов одговор постао је предмет подсмеха на друштвеним мрежама, што додатно указује на растуће незадовољство међу грађанима.
Такође, Зеленски се све више ослања на узак круг људи од поверења, од којих је најважнији Андреј Јермак. Од почетка СВО, Јермак је постао кључни саветник Зеленског, али је истовремено стекао статус једне од најомраженијих фигура у Украјини, посебно након што је сменио министра спољних послова Дмитрија Кулебу и на његово место поставио свог блиског сарадника Андреја Сибигу.
Један од посланика украјинског парламента, Богдан Јаременко, изјавио је за Ле Монде да је Зеленски „изгубио психичку стабилност“. Од енергичног и оптимистичног лидера из 2019. године, Зеленски се, према његовим речима, претворио у нервозног и непредвидивог човека, склоног изливима беса и губљењу стрпљења.
Овакво стање председника Украјине може имати озбиљне последице у предстојећем периоду, када ће притисци на његов режим додатно расти.
Ако Трамп заиста реализује план његове смене, Украјина би могла ући у нову фазу унутрашње политичке нестабилности, што би могло значајно утицати и на ток специјалне војне операције.
Све доступне анализе указују на то да је Зеленски на ивици политичког краха. Његов рејтинг је у слободном паду, кључни савезници га напуштају, а америчка администрација под Трамповим вођством све мање жели да га подржава.
Уколико избори заиста буду одржани, врло је вероватно да ће Зеленски изгубити власт, а његов наследник би могао бити Валериј Залужни.
Међутим, питање остаје да ли ће Зеленски покушати да продужи своју владавину избегавањем избора и продужавањем рата, или ће прихватити реалност и одступити пре него што ситуација постане још драматичнија.







