У некој шуми букнуо је пожар. Све је то видео лептир и би му жао да гледа како пожар гута његову прелепу шуму. Мислио је да је преслаб да било шта уради да би се угасио пожар и неко време је само гледао у њега и туговао. А онда је схватио да ће помахнитали пожар уништити шуму и да ће након тога све бити бесмислено, па и његов - лептиров лет и сва његова красота коју неће имати ко да види и да ужива у заводљивом лепршању његових шарених крила. Помисли у себи: "Изгубићу свој дом, а баш ништа нисам урадио да макар пробам са угасим пожар". А он је буктао све јаче и његова запара је полако стигла и до лептира.

Схватио је да му није остало много могућности. Залепршао је својим мајушним крилима до оближњег потока, заграбио мало воде и упутио се право према пожару, водећи рачуна не спрљи своја крила. Изнад пожара је пустио оно мало воде што је успео да понесе и одмах се вратио до потока. Наставио је тако да носи воду ка пожару, све време водећи рачуна да улудо не опрљи крила и да његова жртва тиме не буде узалудна и бесмислена.

Пришао му је други лептир и упитао га, због чега покушава да угаси пожар када је то немогуће.

Први лептир је одговорио: „Не могу да гледам како пожар уништава моју прелепу шуму и једину кућу, и ово је једино што ја лично могу да урадим, а све остало је на Богу“, након чега је поново одлепршао према потоку.

Други лептир је одмах кренуо за њим, а онда су им се придружили сви лептири из шуме. Упорно су пожар засипали са оно мало воде коју су могли да понесу из потока, а пожар је тада почео још бесније да дивља, бацајући своје пламене језичке и жеравице према лептирима и њиховим мајушним крилима. Они тада нису одустали, али су постали обазривији и још агилнији у узалудном покушају да угасе пожар.

Господ је све то гледао са небеса, па помисли: „Лептири жртвују своја прелепа крила и своје животе у покушају да угасе неугасиви пожар, а шта ја могу да урадим поводом тога?“

Без много размишљања, Господ је најпре пустио грмљавину како би упозорио лептире да се склоне, а онда је на пожар сручио кишу и пожар је престао у трену.

Жртвујући своју младост, испитне рокове и наставак студирања, студенти у Србији већ неколико месеци покушавају да угасе пожар који већ дуго прети да уништи нашу прелепу и једину кућу коју имамо.

Можемо ли и сви Ми остали нешто да урадимо и да им помогнемо, па да и Господа умилостивимо да интервенише и да нам помогне да спасемо нашу Србију од „пожара“ који нам разара земљу и једину кућу?

Слободан, ЛРНЕ

Извор: Србин инфо

Ознаке: протести, слободан, студенти