Последњих недеља много се писало о ситуацији у Ваздухопловној академији у Београду. Ово писмо, које су нам доставили родитељи ученика те школе, преносимо у целости са њиховим потписима, како би јавност могла да се упозна и са њиховим ставом.

Поштовани,

Обраћамо вам се као родитељи ђака који похађају Ваздухопловну академију у Београду.

У сенци великих превирања у друштву, борби младих за правду и позивања на одговорност, у једној средњој школи (Ваздухопловна академија) група запослених је искористила ђаке и њихове родитеље да се избори за своје личне интересе.

Шта се стварно дешавало у школи и шта је позадина обуставе наставе која је трајала скоро два месеца?

Разрешењем дугогодишњег директора, члана владајуће странке, Горана Цвијовића, постављен је нови ВД директор Мирослав Лепир, такође члан владајуће странке. Значи, смена није била политичка, као што је представљено у јавности, нити је директор смењен зато што је подржао студенте – јер и није.

Нама, родитељима и ђацима, смена директора представљена је као апокалиптична. Његовим одласком и одласком одређеног броја руководиоца, школа губи лиценце и постаје једна „обична“ средња школа. Наравно, родитеље је та вест уплашила, па су безрезервно „стали на страну“ школе и подржали обуставу наставе. Запослени који су ступили у обуставу рада Министарству просвете су послали захтев да се стави ван снаге решење о разрешењу Горана Цвијовића.

И ми смо испрва сматрали да је захтев исправан, али смо се временом уверили да ствари нису такве какве су родитељима презентоване. Велику улогу у читавој „борби“ преузео је Савет родитеља, тачније новоизабрани председник Савета родитеља, господин Иван Милетић. Председник је „управљао“ ситуацијом, извештавао родитеље у Савету, комуницирао са медијима и некако се наметнуо као једна важна персона. Он је обавештавао родитеље у Савету, који су као представници одељења информације прослеђивали осталим родитељима.

Тих дана се баш свашта дешавало у школи и ван ње. У школу је ушао нови ВД директор, тачније – није могао да уђе, јер је претходно руководство променило браве. Упорно су говорили родитељима да је нови ВД директор неосновано у школи, да није обезбедио рад школе, иако је у међувремену у школи одржан састанак са новим ВД директором, на коме су присуствовали и представници Министарства просвете и представници ДЦВ-а. Секретар школе је напрасно отишао на боловање, чланови Школског одбора су дали оставке и настаје потпуно расуло. Захтев запослених у обустави сада се мења – више се не тражи повратак Горана Цвијовића, већ постављење његове сараднице Соње Божић. Господин Милетић и чланови координационог тела, како су себе назвали, одлазе на преговоре у Владу и у Министарство просвете. Родитељи чекају резултате тих преговора и непрестано се питају шта је у ствари позадина читаве приче.

У школу је чак послата и Просветна инспекција, послато је и обавештење родитељима да је неко насилно провалио у школу, да постоји опасност да се ђацима украду подаци и да децу никако не треба пуштати у школу (што се на крају испоставило да није тачно). Савет родитеља обавештава да је сајт школе хакован?! Са друге стране, ВД директор, на још једном одржаном састанку у школи, родитељима износи фрапантне податке о изменама у систематизацији школе, о платама појединих руководилаца у износу од 300.000 РСД па и више, о запошљавању по родбинској, кумовској и пријатељској основи.

Упркос томе, школа почиње са некаквим радом. Родитељи су збуњени, не знају да ли треба или не треба да шаљу децу. Мали број наставника долази у школу и држи наставу, један део остаје у обустави, док други одлази на боловање. Све у духу студентских протеста и борбе за неком истином и правдом, а у ствари веома далеко од свега тога.

Како су дани пролазили, родитељи су се повлачили. Неки су остали уз наставнике у обустави, док су родитељи који су се побунили, схвативши да нешто дебело не ваља, били дискриминисани, вређани, претило им се, ускраћиване су им информације и од председника Савета родитеља сматрани су делом некакве коруптивне групе.

И било је ту и претњи ђацима који су се одлучили за наставу, и било је ту и звиждања и вређања колега који су били у учионицама, јер су знали да оно што се брани није поштено и није у интересу деце коју они подучавају.

И на крају је ипак постављена Соња Божић. И школа је почела са радом. Часови трају 30 минута, јер се „подржавају“ студенти и направљен је нови распоред. А на сајту школе постављено је обавештење да се креће са редовном наставом по важећим распоредима и нигде није наведено да су часови скраћени. И велики одмор у трајању од 30 минута је баш када се одаје почаст трагично настрадалима у Новом Саду.

У школи као да се ништа није догодило. Не заказују се родитељски састанци, не заказује се Савет родитеља и међу запосленима влада тајац. Зашто би се родитељима објаснило шта се све десило у школи и због чега су они и њихова деца у паници дочекали Нову годину? Најбоље је да се све заборави и да се вратимо на старо, јер је циљ остварен.

А остаје отворено питање – чији је то био циљ?

Родитељи:
Мелита Шуловић
Мирјана Жвановић
Невенка Флихт
Петра Лончаревић
Данијела Петровић
Адријана Којић
Весна Стојковић

Ознаке: Ваздухопловна академија, ваздухопловна гимназија, родитељи ротив одлука