Прочитај ми чланакПротести студената широм Србије захуктавају се, а тако се захуктавају и осуде власти и тврдње да то „разара“ српску економију. Међутим, чини се да подаци за јануар, који су до сада доступни, то негирају.
Студентски протести и блокаде у Србији трају већ месецима, а главни покретач свега био је пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је животе изгубило 15 особа.
Након те трагедије, студенти из целе земље су кренули у борбу за правду и изнели су своје захтеве, од којих нису одустали до данас.
Међутим, како време пролази, власт све више шаље поруке о негативним последицама студентских протеста на српску економију.
У томе предњачи председник Србије Александар Вучић који је недавно изјавио да се нада да ће ускоро престати блокаде, „које наносе штету сваком грађанину ове земље и разарају економију“.
„Издржаћемо ми то, уништили су три месеца, појели, разорили економију за три месеца, али успећемо да се подигнемо“, рекао је Вучић, у разговору са мештанима у Дому културе, у Крепољину.
Поред тога, Вучић је додао и да очекује да ће се то одразити и на плате и пензије.
Председник је имао и низ контрадикторних изјава, па је рекао да је, због блокада, јануар био економски најлошији месец.
Подсетимо, он је и недавно на отварању Сајму туризма у Београду поновио да је децембар 2024. године био рекордан по броју долазака туриста, али да су јануар и фебруар „најлошији због неодговорних и неозбиљних људи“.
Ипак, то се касније пребацило само на фебруар.
„У јануару смо имали укупни раст за 16 одсто, у фебруару већ имамо пад од седам одсто у првих 10 дана“, рекао је Вучић.
Та промена, можда, долази због тога што економски параметри, барем они које смо до сада имали прилике да видимо, нису пољуљани у јануару, чак напротив, сви су доживели раст.
Па је тако, у односу на јануар прошле године, број долазака туриста у јануару ове године био већи за 16,1 одсто, а број ноћења за 16,7 одсто. Раст у броју ноћења домаћих туриста већи је за 15,1 одсто, а број ноћења страних туриста за чак 18,6 одсто, показали су подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
Исти подаци показали су и да је индустријска производња у јануару била за 0,4 одсто већа него у јануару прошле године, као и да је промет у трговини на мало у јануару био за 6,7 одсто већи у текућим ценама, а када се искључи ефекат инфлације, у сталним ценама малопродаја је повећана за 2,7 одсто, у односу на исти месец прошле године.
То за Данас потврђује и економиста Саша Ђоговић, који наводи да тренутно јануарски подаци не показују негативан утицај.
„Када гледамо индустријску производњу видимо да је она у благом плусу на годишњем нивоу, као и подаци о малопродајном промету, који, такође, на годишњем ниову бележе раст“, истиче он.
Како додаје, раст промета у малопродаји извазван је делимично и повећањем пензија од децембра, које су исплаћене у јануару.
„То је свакако допринело, као и повећање плата у јавном сектору, које се исплаћују у фебруару од осам одсто, односно у просвети 11 одсто. То је дало одређену врсту комоције код јаче личне потрошње током јануара. На месечном нивоу имамо пад, али то је увек пад у односу на децембар, који је карактеристичан као претпразнични месец“, објашњава саговорник Данаса.
Код туризма, такође, имамо раст броја ноћења и домаћих и страних гостију.
„То је последица, односно резултат повољнијих зимских прилика ове године, када је било и природног снежног покривача, што је довело до повећане домаће и регионалне потражње за туристичким капацитетима у планинским дестинацијама, које су и забележиле највећи број ноћења“, наводи Ђоговић.
Због свега тога, како додаје, овде не видимо негативан ефекат студентских протеста.
„Могуће је да стране директне инвестиције имају ту негативну динамику, али то свакако није последица блокада или протеста, него последица непостојања ефикасних институција, на које се управо и адресирају ови протести“, указује Ђоговић.
Он наглашава да су они изазвани нефункционалним институцијама, које су „партитократског карактера и нису у служби интереса друштва, већ уксогрупних или личних интереса.“
„Блокаде су последица таквог друштвеног амбијента и не могу бити узрок било каквих негативних гибања, већ узрок лежи управо у неефикасним институцијама, које су индиферентне према системском миту и корупцији и организованом криминалу“, упозорава Ђоговић.
Оно што може још да се дода као негативна појава, према његовим речима, јесте инфлација.
„Она је била 4,6 одсто на годишњем нивоу у јануару, а она свакако није последица студентских протеста, јер они не могу да утичу на потрошачке цене, већ је последица структуралних дешавања у самој привреди у смислу картелизације тржишта и пребацивања терета на леђа потрошача“, наводи саговорник Данаса.
Он подсећа и на бројне услуге које су поскупеле.
„Поштанске услуге су код нас на годишњем нивоу у јануару порасле за 52,6 одсто, затим цена одношења смећа за 25,8 одсто, снабдевање водом 11,6, превоз путника железницом за 23,8 одсто. Ту има доста диригованих цена и тога да се нерационалности пословања пребацују на терет потрошача“, указује Ђоговић.
Ипак, како додаје, у наредном периоду могу се очекивати неке негативне последице узроковане друштвеним околностима.
„Оно што у надолазећем периоду можемо очекивати јесте да дође до попуштања туристичког промета, због наглашене и дубоке дурштено-политичке кризе која се већ рефлектује и међународној јавности. Током јануара она њима није била довољно видљива, а било је и унапред уговорених резервација па су људи долазили. Међутим, већ у фебруару, посебно из региона, очекује се мањи прилив гостију, што ће се свакако одразити на мањи туристички промет“, појашњава он.
Када се говори о малопродајном промету и ту се очекује пад.
„Али, пре свега, пад због бојкота трговинских ланаца, очекује се мањи промет у фербруару. Фебруар има и мањи број радних дана, али ће сигурно и тај бојкот имати свој негативан утицај. И тај бојкот је опет настао као последица импефектности на тржишту, те је само избацио на површину нездавољство које постоји код потрошача“, објашњава Ђоговић.
Што се тиче индустријске производње, ту постоји спољни фактор који ће деловати негативно, додаје он.
„Фабрика каблова у Зајечару је у фебруару већ слала запослене на плаћена одсуства, затим имамо „Џонсон“ у Нишу који затвара своје погоне, па „Дрекслмајер“, који ће постепено да спушта своју производњу, да би 2026. године престали са радом. Бићемо сведоци негативних последица кризе аутоиндустрије у Европи, што ће се одразити на пад поруџбина код наших аутокомпоненташа и самим тим пад производних активности“, указује Ђоговић.
Професор Економског факултета у Београду Милорад Филиповић сматра да јаке и одрживе привреде имају у свом привредном систему уграђене механизма који негативне елементе неутралишу или минимизирају њихов утицај, док позитивне елементе јачају и „шире“ их кроз целу архитектуру система.
„Ако је тачно то што званична власт тврди о утицају студентских блокада и шетњи на привреду, то значи да је она била у складу са легендарним исказом песника Бранка Миљковића: ‘Ако смо пали, били смо паду склони“, указује он.
Саговорник Данаса додаје и да се сада скуп економиста „опште“ оријентације на Копаоник бизнис форуму досетио да нешто није баш у најбољем реду и да треба преформулисати и усвојити нове политике за „економског тигра“ Западног Балкана, како би се достигао ниво више средње развијених земаља.
„Даља улагања у текстилну индустрију, производњу обуће, дрвне грађе, рударење… не дају очекиване ефекте. Страни инвеститори које смо дочекивали, не само погачом и сољу, већ са много више поклона, изненада постају незахвални и одлазе на бољу и атрактивнију дестинацију“, наглашава Филиповић.
За то време, како указује, домаћи привредници „муку муче“ где и како да упосле своје капитале. „Зато што немају поверења у постојећи систем, нема сигурности улога, ни права приватне својине и уговора уз дискриминаторну и селективну примену и тумачење закона“, наводи саговорник Данаса.
Он истиче да студентски протести, чак и ако јесу делимично успорили одвијање економских токова, уколико се захтеви испуне у потпуности значили би функционишуће и ефикасне институције, сигурност улога и права својине, транспарентност у трошењу јавних ресурса, уз ефикасну контролу независних институција.
„Чак и почетне евентуалне контраиндикације, ако их има, у не тако далекој перспективи доводе до подстицаја расту и развоју домаће привреде, уколико ослободе институције да делују у складу са уставом и законима, улију сигурност и предвидивост догађања у домаћу привреду и ослободе предузетнички дух народа“, закључује Филиповић.
