Прочитај ми чланакСрбију потреса највећа политичка криза од доласка Српске напредне странке на власт. Масовни студентски и грађански протести успели су у ономе што до сада никоме није пошло за руком. До темеља су уздрмали СНС машинерију која већ три и по месеца безуспешно покушава да угуши бунт који не јењава. Политички аналитичар Никола Буразер наводи да је кључна ствар да ли ће бити политичке артикулације протеста, док психолошкиња Ана Мирковић каже да је председник Србије Александар Вучић први у историји који је поистоветио власт и живот, што забрињава.
Већ три и по месеца трају блокаде на факултетима широм Србије након новосадске трагедије у којој у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 15 људи.
Побуна студената у међувремену је прерасла у велике грађанске протесте и окупљања, која су, према последњој евиденцији Архива јавних скупова, одржана у 400 места широм Србије.
Хронологија најдубље кризе
Као одговор на растуће тензије у друштву, Српска напредна странка покушала је да триковима који су до сада давали резултате угуши бунт. Тако смо на многим протестима и блокада сведочили нападима на студенте и грађане, а међу неким батинашима препознати су људи управо блиски СНС, што је додатно ојачало дух протеста.
Уследиле су изјаве највиших функционера СНС да су студентски протести повезани са Хрватском, да је циљ рушење Србије, али ни то није дало много резултата.
Убрзо смо сведочили блокадама које су непознате особе пробијале аутомобилима, а у тим инцидентима тешко је повређено више студената.
Кулминирало је иницидентом испред седишта СНС у Новом Саду када је обезбеђење изашло и напало неколико студената палицама, а једну студенткињу и тешко повредило.
Колико је криза у којој живимо дубока, сведочи и пад Владе Србије, односно оставка премијера Милоша Вучевића која је уследила након овог инцидента, а која још скупља прашину у скуштинској фиоци и чека да је посланици потврде.
У наставку борбе против студентских протеста, присуствовали смо причи о тзв. обојеној револуцији, којом нас председник Вучић засипа скоро сваког дана са малих екрана. У жељи да по свему судећи не испуни студентске захтеве, мимо својих условних овлашћења, председник је најавио и борбу против корупције која је довела до масовних хапшења, али не сеже превише у врх власти.
Ни ту се председник није зауставио па је почео велику контрамитинг турењу по Србији, одакле је поново грађане засипао причом о плаћеницима, обојеној револуцији, најавама да ће написати уџебник о томе како се изборио са њом…
Тензије у друштву прелиле су се на републички, београдски, али и локалне парламенте широм Србије, па тако напредњаци ни једну скупштинску седницу не могу да одрже без инцидената. Најбоији пример за то је Краљево, где градоначелника Предрага Терзића грађани гађају јајима, практично кад год се појави.
Иако власт тврди да у нашој земљи све функционише редовно, чињеница је да су стубови друштва, а то су школе и факултети – блокирани.
Тако смо три и по месеца после почетка блокада дошли у ситуацију да председник Србије отворено најављује контрареволуцију и велики митинг у Београду, али ни ту није крај…
У четвртак поподне неколико десетина студената, који кажу желе да студирају, донело је шаторе испред Председништва Србије, тражечи да се настава настави.
На то је раније упозорила потпредседница Стрнаке слободе и правде Мариника Тепић која је позвала председника да повуче, како је рекла, „свој болесни план“, наводећи да камповање организује председников брат Андреј, правећи му тако живи штит.
О постављању шатора испред Председништва, говорило се недавно и у редовима српске опозиције на Косову.
Тако су најпре Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, Српско национално веће Косова и Метохије и Српски национални форум објавили да постоје уверљива сазнања да Александар Вучић преко Српске листе, широм Косова и Метохије организује Србе да се у броју од петсто њих организују и поставе шаторе испред зграде Председништва на Андрићевом венцу. Основни задатак овог „ходочашћа“ испред Председништва био би да чувају председника Александра Вучића и његову, како су навели, владарску фотељу од најављеног масовног окупљања побуњеног народа.
Након њих, огласио се и Бранимир Стојановић из Српског народног покрета, рекавши да ће у Београд доћи више стотина Срба, као и да су им дневнице између 20 и 50 евра. Према његовим речима, прва група могла би да крене веч 12. марта.
Где је излаз?
Коментаришући досадашњи одговор режима на протесте, директор Центра за савремене политике Никола Буразер каже за Нову да ово јесте прерасло у највећу кризе власти.
„Нису адекватно реаговали након пада надстрешнице и касније се није снашла у контексту побуне, коју предводе пре свега млади људи. Одмах након пада надсрешнице, власт је наставила са уобичајеним покушајима да се манипулише чињеницама, да се сакрије истина, да се упрегне медијска машинерија, да се скине свака одговорност са власти што је додатно разбеснело грађане“, каже Буразер.
Додаје да је управо то изазвало протесте који су већ у првој фази били масовнији од свих ранијих.
„Власт је и са студентима покушала кампању блаћења, застрашивања, претњи..То је имало контраефекат, млади људи нису могли тако бити притиснути и показало се да су имуни на те врсте напада…Власт је на неки начин сама створила овакву масовност и то је разлог зашто се налази у оваквом стању“, наводи саговорник Нове.
Буразер наводи да је власт у месицима за нама лутала у тражењу одговора како да се се супротстави протестима.
„Било је одбацивање одговорности, па агресија, онда када је постало јасно да та стратегија не даје резултате, почеле су помирљиве поруке,…У свом том лутању, мислим да је власт показал слабост код својих бирача“, упозорава Буразер.
На питање како мисли да ће се окончати криза у којој се налазимо, Буразер одговара:
„Кључна је ствар да ли ће бити формулисана политичка артикулација незадовољства. То је оно што до сада нисмо видели, јер се студенти ограђују од опозиционих и других политичких странака, укључујући и активисте. Постоји јаз између студената, опозиције, и неких других друштвених група, што је ученило да ми немамо јасну слику како из свега овога изаћи, јер студенти, бар за сада немају амбцију да уђу политику или формирају покрет…Ми још увек чекамо ту политичку артикулацију“, каже Буразер, додајући да су прелазна Влада или експертска Влада само неки од начина да се криза оконча.
Упозорава да протести, ма колико масовни, не могу да доведе до проеме, уколико се формулише нека врста политичког захтева иза ког би стало цело друштво.
Из психолошког угла: Минимизирање, негација, па агресија…
Говорећи из угла психолошкиње, Ана Мирковић за Нову каже да се власт на почетку трудила да исконтролише ситуацију њима познатим средствима.
„Они су врло ретко били у ситуацији да их сатерате у ћошак. На почетку протеста, покушали су да их минимизирају, што је по Фројду одбрамбени механизам , уследили су негација и порицање, па како се пламен студентског протеста ширио, увидели су да не могу бити у негацији, јер неки људи имају своје очи…После Славије, председник је рекао да је било доста људи, али све време је изражен био напор да се преузме контрола“, каже Мирковић.
Саговорница нашег листа сада оцењује да се власт понаша очајнички и да се суочила са губитком репресивне моћи.
„Било је и претњи полицијом, кобрама…Имали су и то тражење савезника, па је било да их подржавају Европа, Америка, РепублИка Српска. Уследила је промена наратива, када је жена на челу парламента рекла: ‘Студенти, заједно са вама ћемо испунити захтеве’. Сви механизми које може да употреби једна власт, били су активирани. Последњи ексер у ковчегу био је довођење студената испред Председништва“, наводи Мирковић.
Мирковић наводи да овако аутократска и диктаторска структура власти каква је председник, не може да пристане на компромисе.
„Мој највећи страх лично, а нисам неко ко се разуме у политику, је да ће Вучић ући у терминалну фазу борбе за живот, јер је он први у историји наше земље, а вероватно и света, који је поистоветио власт и живот. Бојим се да не примени силу“, наводи наша саговорница.
Каже и да је систем потпуно дезинтегрисан, а власт у слободном паду.
„Срљају у све дубљу провалију, свака одлука је гора од претходне и мислим да ће у том тренду пуцања, они пристати на прелазну Владу која би требало да буде аполитична и експертска“, каже Мирковић додајући да је то њен идеални сценарио који би довео до тога да се земља опорави у том периоду.
