Прочитај ми чланакПрво основно јавно тужилаштво у Београду је након само два дана од формирања предмета "звучни топ" оценило да нико из организационих јединица и обезбеђења протеста није чуо, видео и употребио тај уређај. Истом тужилаштву, подсећања ради, требало је годину дана да, од тренутка подношења кривичне пријаве против Николе Петровића, због несреће на Дедињу, донесе одлуку да не води кривични поступак против њега и поднесе прекршајну пријаву, а тај поступак је на крају - застарео.
Београдско Прво тужилаштво је предмет „звучни топ“ формирало 16. марта, дан након што су се друштвеним мрежама и медијима проширили видео снимци из Улице краља Милана и бројна сведочења људи који описују да су се нашли на мети нечега што никада раније нису осетили, а више њих је тврдило да се због симптома који су уследили након „невидљивог удара“ и „хука“, како су га описивали, јавило лекару.
Убрзо је ово демантовао Ургентни центар, упркос томе што су се лекарима наводно јављали грађани са симптомима за које су веровали да су прозиведени управо у Краља Милана, током трајања тишине. Ургентни центар је тврдио да „ни код кога нису забележене тегобе какве појединци неодговорно наводе“.
Убрзо за овим стигло је саопштење да је Више јавно тужилаштво у Београду наложило Првом основном јавном тужилаштву да формира предмет и наложи идентификовање лица која су „неистините информације ширила у јавности“. Тек касније је уследило саопштење Првог ОЈТ да формирају предмет „звучни топ“ у оквиру ког ће испитати могућу употребу овог уређаја, због чега се у јавности већ створио утисак да је тужилаштву важније да ућутка грађане, него испита шта им се догодило.
Evo još jednog ugla „kakav zvučni top, ništa nije bilo“ momenta. pic.twitter.com/a1YNcSzUx8
— Biljana Lukić (@BiljanaLuki) March 16, 2025
Тако је тужилаштво, од 16. до 18. марта, за мање од два дана, утврдило да нико из организационих јединица и обезбеђења протеста није употребио „звучни топ“, нити га је видео или осетио његово дејство. То у пракси значи да је тужилаштво у рекордном року успело да испита или прочита извештаје свих полицијских службеника, као и службеника других безбедносних служби, који су током критичног догађаја били ангажовани у Београду.
Годину дана одлучивали о судбини председниковог кума
Можда оваква ситуација не би изазвала толико чуђење у јавности, да управо Прво основно јавно тужилаштво у Београду није годину дана одлучивало о судбини кривичне пријаве која је поднета против Николе Петровића, кума председника Републике Александра Вучића, након што је под дејством алкохола и наркотика изазвао саобраћајну незгоду у главном граду.
Подсећања ради, Никола Петровић је возећи скупоценог „мекларена„, марта 2023. године на Дедињу, ударио у путнички аутомобил приликом чега су две путнице из тог возила задобиле лакше повреде. Петровић није приведен непосредно након догађаја, нити је према њему одређивана било каква мера попут полицијског задржавања. Поднета је кривична пријава и годину дана је трајало „натезање“ између полиције и тужилаштва – полиција није слала потребну документацију, а на ургенције тужилаштва нико није реаговао.
Годину дана од подношења пријаве, Прво основно јавно тужилаштво у Београду доноси одлуку – Петровићевим случајевим ће се бавити Прекршајни суд јер учињена штета није већа од 200.000 динара, нити су жене задобиле тешке повреде .
Након тога, 10. јула 2024. године, Прекршајни суд доноси првостепену пресуду којом је Петровића казнио са 10.000 динара и два казнена поена, али је њу након жалбе Прекршајни апелациони суд укинуо и вратио на поновно одлучивање. Пошто у међувремену није донета правоснажна пресуда, а од несреће је прошло две године, наступила је апсолутна застарелост, па је тако Петровић остао некажњен због изазивање несреће под дејством алкохола и дроге.
