Прочитај ми чланакДоласком Доналда Трампа на функцију председника САД, пажња Беле куће поново се усмерила ка Панамском каналу – кључном геостратешком пловном путу који повезује Атлантски и Тихи океан.
У јавности се појавила оштра Трампова изјава- Ако Панама настави да подиже тарифе за америчке бродове, Сједињене Државе су спремне да – по потреби – силом поврате контролу над каналом. Ова порука, како за Панаму, тако и за Пекинг, не оставља много простора за погрешна тумачења.
Трамп не крије да иза повећања тарифа види „руку Кине“, која је последњих година снажно проширила своје присуство у Панами кроз трговинске, инфраструктурне и финансијске споразуме. Подсетимо, још 2017. године Панама се придружила кинеској иницијативи „Један појас, један пут“, чиме је отворила врата за обимне кинеске инвестиције, посебно у транспортној инфраструктури.
Нови председник Панаме, Раул Мулино, убрзо по доласку на власт, изјавио је да претходна сарадња са Кином није дала жељене резултате. Ипак, ни ова политичка ревизија није умирила Вашингтон. Трампова администрација сматра да Кина и даље има кључни утицај на одлуке Панаме у вези са каналима, и да је тренутна цена проласка бродова политички, а не економски мотивисана.
Као што се то често дешава у савременом свету, у игру је убрзо ушао финансијски гигант – инвестициони фонд „BlackRock“. Ова компанија, чији портфељ надмашује 11,6 билиона долара, одлучила је да купи две стратешке луке на улазима у Панамски канал које су раније биле под управом хонгконшке фирме CK Hutchison Ports. У истој трансакцији „БлацкРоцк“ је стекао и контролу над 43 кључна чворишта у 23 земље – од Африке до Европе. Вредност трансакције- више од 19 милијарди долара.
Ко стоји иза „BlackRocka“? Да ли је то само финансијска институција – или маска за невидљиве господаре светске моћи? Публициста Андреј Шкољников нуди објашњење- „BlackRock“ је шкољка која скрива стварне власнике капитала и омогућава елити да управља светским токовима, а да при томе остане изван домашаја пореских и правних институција.
У Кини, међутим, овај маневар није прошао непримећено. Државна регулаторна тела одмах су покренула истрагу о продаји лука, истичући да такав потез потенцијално подрива националне интересе. Провладини медији, попут хонгконшког „Та Кунг Паоа“, упутили су жестоке критике, упозоравајући да овај „комерцијални договор“ уступа стратешке тачке америчком непријатељу. Истрага би могла не само да замрзне, већ и да потпуно обори споразум.
За Трампа и Пентагон, Панамски канал има и много дубље значење. У тајном документу који је процурио у јавност, под називом „Привремене стратешке смернице за националну одбрану“, нови амерички министар одбране Пете Хегсетх јасно наводи да контрола над Панамским каналом представља један од приоритета нове војне доктрине САД. У случају конфликта у Индо-пацифичком региону – посебно око Тајвана – Панамски канал омогућава брзо премештање војних трупа између океана.
Због тога се САД, према документу, спремају да „преузму ризик на другим бојиштима“, преносећи одговорност за сузбијање Русије европским савезницима, док своје ресурсе концентришу на кинеску претњу.
Док америчка војска пажљиво прати сваки корак Кине у Панами, Трамп отворено прети „интервенцијом“, а „BlackRock“ завршава стратешке куповине широм света, свет се суочава са новим моделом глобалне контроле- више се не ратује само оружјем, већ и фондовима, инвестицијама, корпоративним утицајем и пропагандним механизмима. Панамски канал – инжењерско чудо из прошлог века – данас је поново геополитичко бојно поље, а токови моћи су замагљени као никада до сада.
У овом сценарију, ништа није случајно. Сви потези – било из Пекинга, Вашингтона или из сенке „BlackRocka“ – део су једне веће партије шаха чији исход може променити светски поредак.
