Прочитај ми чланакДана 15.3.2025. у Београду је одржан највећи мирни скуп грађана у историји Србије. Посматрано и шире, тог дана се у Београду десио највећи мирни скуп грађана у Европи од пада Берлинског зида до данас. Дакле, тог дана је исписана светла страна српске историје јер је у пракси показано да народ Србије има снаге и за „гандијевске“ методе друштвене и политичке борбе, што је опет први пут у нашој историји да поступамо на такав начин, закључује др. дипл. инг Мирослав Паровић, председник Народног слободарскг покрета
Готово све заслуге за овако величанствен и историјски важан догађај леже на онима који су били позивари, организатори и редари. Реч је о Студентима, који су од тог дана и званично постали најзрелији и најодговорнији део нашег друштва те зато заслужују велико почетно слово у називу. Та наша омладина је у ових неколико месеци одрасла и потпуно сазрела. Постоје две историјске паралеле које могу да сликовито прикажу тај квантни скок у сазревању народа. Први је случај када је на Сретење 1804. године у Марићевића јаругу ушла сиротиња раја, а из ње изашла ослободилачка војска која је за кратко време ослободила територију и формирала државу. Неписмени сељаци и трговци свињама су за пар година већ формирали и Велику школу, чиме су у том кратком периоду прескочили векове које смо пропустили у турском ропству. Други случај је 1300 каплара. Ти дечаци су право из школских клупа послати на кратку војну обуку, одакле су послати право у Колубарску битку и то на позиције предводника војске. Од ученика до предводника у једној од најсветлијих победа које смо икад остварили прошло је свега неколико месеци.
Дакле, Студенти су прави наследници оних који су се златним словима уписали у нашу историју и баш зато је јасно због чега су спосбни да нас уведу у нову епоху са много мање жртава и неизвенсоти неголи што је то икада код нас било. То се најбоље види на томе како су маестрално спречили Вучића да највећи мирни скуп у историји претвори у кланицу након које би увео ванредно стање и потпуну диктатуру, правдајући све то потребом да се спрече даљи нереди, које је он сам планирао да изведе и у том циљу је и довео хиљаде окорелих криминалаца у Пионирски парк и на друге локације по Београду. Међутим, маневар са променом локације одржавања скупа, као и брзо повлачење реадара када су Вучићеве хорде зла почеле акцију довеле су до тога да остану на чистини на којој су их дочекали савесни представници полиције и брзо их решили.
У томе треба тражити разлог због којег је на крају Вучић издао налог да се грађанима пуца у леђа из неког од таласних топова које су нелегално набавили. Чисто због терминологије да напишем. Таласни топ је универзални назив за системе који емитују сумерене снопове таласа одређених својстава. Уколио имамо акустичне таласе онда су то звучни топови, уколико имамо електро магнетне онда су електромагнетни топови, уколико имамо вртложне таласе онда су то вортекс топови. Наводим ово јер се по мом мишљењу ствара намерна забуна са термином „звучни топ“ јер се он одомаћио као универзалан из разлога што су они били први облик таласног топа који је почео да се користи, па отуда слично као са пастом за зубе коју народ често зове каладонт због тога што је некада то била најчешћа марка која је коришћена у бившој Југославији. Елем, док је стотине хиљада људи стајало у тишини на потегу од Теразија до Славије пуштен је неки снажни талас (или можда и више њих истовремено) са циљем изазивања панике међу људима и прављења стампеда у којем би било жртава. Ово је за Вучића био резервни план јер му као што рекох први није прошао. И овде су Студенти добро поступили јер су прекинули скуп и грађане позвали да се у миру разиђу, што је успело само зато што обични људи имају апсолутно поверење у Студенте и то са правом.
Након овог неуспелог напада видевши да се нова бујица незадовољства креће ка њему Вучић се вратио опробаној методи испаљивања звучних топова на народ преко медија. Тако је одмах сутрадан организовао посету тешко рањеним младим људима из Македоније где је у уживо преносу пустио крике и јауке оних који су преживели трагедију. Рачунао је да ће тиме да замагли оно што је урадио. Када ни то није прошло онда је почео да прети организовањем протеста против протеста, а опет са циљем изазивања грађанских сукоба након којих би увео ванредно стање да би смирио оно што сам планира да изведе.
Нажалост, али по народу и студентима не пуца само „звучни топ“ власти. Недавна иницијатива дела парламентарне опозиције (без Демократске странке, Ћуте и Несторовића) о смиривању друштвених тензија формирањем тзв. владе народног поверења такође је пуцањ у заједничке напоре за промену система у земљи. Иако би се о тексту предлога дало разговарати, али о они који су га предложили и начин на који је предложен га дисквалификује. Наиме, Студенти су ти који имају убедљиво највеће поверење народа и они су сходно томе они који треба први да изађу у јавност и дају такт по којем се настављају процеси. Ми сви други се томе прикључујемо на начин на који смо се и до сада прикључивали. Такав развој ситуације онемогућује власт да то напада јер Вучић нема одговор на Студенте који су скоро дупло популарнији од њега. Са друге стране, одговор на оне који су предложили владу народног поверења апсолутно има, пре свега из разлога што је збир позитивних поена (дакле мерило поверења) свих који су били на конференцији за медије је тренутно мањи од позитивних поена које у јавности тренутно има Немања Шаровић. Дакле, нема никакве логике да део парламентарнме опозиције јавно даје такт даљем деловању и да се онда притискају студенти да играју по том такту, већ опет понављам, једино је смислено да студенти буду ти који предводе. Примера ради, да су студенти на пленумима усвојили исти текст који је представио део опозицијуе и да су га предложили народу, предлог би био једногласно прихваћен. Овако ће идеја пропасти из разлога што поједини лидери дела парламентарне опозиције не могу да поднесу да су за просесе који се одвијају скоро у потпуности неважни, па онда свесно гурају врућ кромпир у руке Студентима и тако се шлепају уз њих. Но, како су Студенти елегантно решили Вучића још лакше и елегантније ће решити и све оне који би да лешинаре. Зато, идемо даље ка завршетку процеса рушења старог система како би што пре могли да поченмо да градимо нови.
