Прочитај ми чланакПленум Филозофског факултета у блокади у Београду огласио се поводом предлога о експертској влади и изнео две најпроблематичније ствари у том предлогу.
Први је идеолошка обојеност термина „експерт“, у оквиру ког пленум наводи да не постоји правни акт, документ или текст који некоме даје то звање.
Према наводима пленума Филозофског, експертиза је етикета која служи више за неутрализовање критике других, а мање за указивање на истинско знање и вештину у некој области.
Њоме се политичке одлуке које се тичу свих маскирају као нека мистична наука и струка, коју нико без титуле експерта не може разумети.
Култом експертизе се „нестручњаци“ ућуткују и тиме поље политике постаје арена одабраних, а не слободно место одлучивања свих, навео је Пленум у саопштењу.
Други аспекат се тиче начина избора експертске Владе, коју као и сваку другу владу бира Народна скупштина већином гласова од укупног броја народних посланика, на предлог кандидата за премијера.
Према оцени пленума, апсурдно је тражити од владајуће коалиције да конституише владу која је супротна од онога што је њен интерес, јер се такав циљ може постићи једино друштвеним притиском.
Како и испуњење захтева и нова влада онда зависе искључиво од притиска на власт, залагање за експертску владу је истовремено и маргинализација студентских захтева, јер је друштвени притисак боље усмерити ка реализацији захтева, навео је пленум Филозофског.
Због свега тога, Пленум је забринут због могућих јавних објава подршке идеји експертске владе од других пленума студената у блокади или градова, наводећи да је снажно уверење Филозофског да интереси који стоје иза експертске владе желе да злоупотребе студентски покрет у страначке и активистичке сврхе и да их не занима испуњење студентских захтева.
У прилог томе, пленум подсећа да различити градови у блокади имају различите захтеве и да они нису усаглашени на националном нивоу.
Пленум Филофофског упозорава јавност да се унутар студентског покрета на националном нивоу није одвијала интензивна политичка расправа о опцији експертске владе, већ да је та опција често „гурана“ испод кулиса, на мала врата, тајним састанцима и затвореним јавним дискусијама.
Пленум додаје да било каква прокламација експертске владе стога ризикује да наштети јединству студентског покрета и занемари стварање консензуса, који је кључни део директне демократије.
Осим тога, предлози о експертској влади су често дискутовани без узимања у обзир других потенцијалних друштвених и политичких решења кризе и стизали су без претходне напомене, са захтевом да се о њима пленуми изјасне за свега неколико дана, форсирајући их да направе непромишљене одлуке и стварајући лажан осећај ургентности.
„У јавном дискурсу је вођена интензивна кампања да се сви други облици артикулације омаловаже и игноришу, док се експертска влада представља као једино могуће решење. Иза овог кројења јавног мњења стоје партијски и активистички интереси, супротни интересима студената у блокади“, наводи се у саопштењу.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Пленум Филозофског поручује да без отворене дискусије не може настати решење за испуњење студентских захтева, као ни решење друштвено-политичке кризе у Србији.
За такву дискусију је, према оцени Пленума, потребно време и укљученост свих студената преко интензивног разговора на пленумима и јавним расправама и једино тако ће идеја за решење кризе уживати поверење свих студената и једино тако ће се стати на пут покушајима да се наметнутим политичким опцијама студентски покрет злоупотреби.
