Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије (ЛДП), недавно је изразио подршку студентским протестима који су уследили након председничких избора у Србији. Он је критиковао власт због игнорисања ових догађаја, истичући да се понашају као да се ништа није десило. Јовановић је нагласио да су ови протести последица неспособности политичара и недостатка жеље да се води права политика. ​

Иако је раније подржавао одређене потезе председника Александра Вучића, Јовановић сада указује на потребу за променама у политичком систему Србије. Он је истакао да је опозиција политички неактивна и да студенти не траже смену Вучића, већ одговорност и поштовање закона. ​

Јовановић је такође најавио свој повратак у активну политику, истичући да жели да обиђе целу Србију и да се неће крити иза других. Нагласио је да не жели да се свађа и обара руке, већ да тежи другачијем приступу политици. ​

Ова промена у ставовима Чедомира Јовановића указује на његову намеру да се дистанцира од претходне подршке актуелној власти и да се фокусира на подршку грађанским иницијативама и протестима, посебно оним које предводе студенти.

Очигледно је да се политичка сцена у Србији лагано загрева за изборни циклус који је, иако званично можда далеко, заправо већ почео у сенци. Недавна „пробуђена“ активност појединих политичара, попут Бранка Ружића и сада Чедомира Јовановића, упућује на покушаје да се направи утисак неке нове, освежење политике – а у ствари, све мирише на добро познати сценарио.

Јовановић, који је годинама уназад био виђен као Вучићев „конструктивни критичар“, сада одједном почиње да подржава студентске протесте, прозива режим због игнорисања дешавања од 15. марта, и суптилно се дистанцира од власти. Исто важи и за Ружића, који је након масакра у школи „Владислав Рибникар” поднео оставку, али се сада све чешће помиње као неко ко „размишља о повратку“.

Поставља се кључно питање: да ли овде заиста гледамо покушај раскола унутар режима и појаву искрене алтернативе, или је реч о унапред режираној поставци, где ће „нови-стари“ људи, проверено лојални систему, само заменити гардеробу, а суштински наставити исту политику?

Овакве „побуне“ из круга бивших или полуопозиционих актера често се користе како би се збунило гласачко тело, дало утисак плурализма и створила илузија промене. Истовремено, они који истински желе дубинску реформу и демонтажу оваквог система остају на маргинама – без медијског простора и политичке инфраструктуре.

Да ли је Јовановић заиста проговорио из савести, или је добио сигнал да одради одређену улогу у наредној политичкој фази, остаје да се види. Али ако историја нечему учи, онда је то да у српској политици, изненадни „отклон од режима“ ретко долази без детаљног сценарија у позадини.