Прочитај ми чланакОд 15. марта и прекида тишине на протесту у Београду представници власти и медији негирају употребу звучног оружја. Државни врх каже да такво средство није употребљено против мирних демонстраната, али још увек не дају објашњење шта је и како изазвало панику и поделило масу у улици Краља Милана. Док су се низала сведочанства грађана о томе шта су осетили у 19 часова и 11 минута, о физичким и психичким тегобама које су уследиле, у јавном простору провлачили су се наводи да је панику заправо изазвала група редара и да никаквог спољног фактора на окупљене није било.
Професор социјалне психологије Клифорд Стот са британског Универзитета Кил погледао је снимке забележене 15. марта у тренутку прекида тишине и као прелиминарно мишљење навео – „нагла промена у понашању масе није резултат стандардних психолошких процеса друштвеног утицаја или лажне узбуне, већ указује на присуство спољашње силе или стимулуса који заслужује додатну истрагу“, преноси Истиномер.
У недељу, 16. марта, неколико портала објавило је, како су навели, „анализу служби безбедности“ о томе шта се десило само дан раније, на великом протесту студената и грађана, у тренутку када је прекинута 15-минутна тишина.
– На протесту у Београду у 19:10 часова на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића, редари који су се налазили на том углу улица, применили су унапред договорену тактику повлачења од места потенцијалних инцидената, тако што су скинули жуте прслуке и трчећим кораком напустили место које су обезбеђивали и утапали у масу (тактика повлачења је дефинисана као брзо напуштање места догађаја, студентских редара скидањем прслука и одлазак трчећим ходом ка својим матичним факултетима) – преносили су медији, наводећи и да у наводној анализи служби безбедности пише како је поступак редара „покренуо лавину реакције окупљеног народа од улица Драгослава Јовановића, Краља Милана и Теразија“.
Медији су пренели и закључак да „догађај јесте инициран неким дејством на окупљене грађане и да се ради о утицају психичког карактера (паника, страх, утицај психологије масе покренут поступком студентских редара) а не било ког физичког утицаја“.
Професор социјалне психологије на британском Универзитету Кил, Клифорд Стот, експерт за психологију маса и полицијско деловање на масовним догађајима, погледао је снимке забележене у тренутку прекида тишине 15. марта у Београду.
Према његовој прелиминарној процени, „понашање приказано током протеста у Београду специфично је по својој брзини, уједначености и очигледној сили која раздваја масу“.
– Овај образац снажно указује на стимулус спољашњег порекла, а не на унутрашње психолошке процесе – наводи професор Стот у својој прелиминарној анализи.
Професор Стот напоменуо је и да анализа сведочења грађана поткрепљује ову тезу.
– Испитаници доследно пријављују изненадан, изузетно гласан и непријатан звук, често праћен физичким сензацијама попут вибрација у грудима, притиска у ваздуху и топлоте. Неки описују да су били гурнути или привремено паралисани, уз симптоме попут вртоглавице, мучнине и дезоријентације. Значајно је да у тим извештајима готово да нема помињања посматрања понашања других и ослањања на њих као информативне смернице – што је типично за друштвено конструисане лажне узбуне – објаснио је професор за британског универзитета, који има значајно искуство у саветовању полиције и влада широм света у вези са безбедним управљањем великим скуповима.
С освртом на своја недавне студије о лажним узбунама у масовним окружењима, посебно у контексту реакције на погрешно перципиране терористичке претње, професор Стот је објаснио како заправо изгледа реакција подстакнута понашањем одређене групе у маси.
– Такве ситуације су углавном обележене нејасноћом у погледу присуства претње и покрећу их друштвени утицаји: појединци посматрају понашање других који беже и, у одсуству јасних знакова претње, опонашају такво понашање као меру предострожности. Важно је напоменути да се такви одговори обично развијају током неколико минута, разликују се од особе до особе и карактеришу их неодређеност и ослањање на понашање других као информационе сигнале – објаснио је он.
Професор Стот, ипак, указује да је без квалитетнијег аудио-визуелног материјала и спроведене форензике снимака ограничена могућност доношења коначног закључка о томе шта је изазвало реакцију масе.
– Забрињавајућа тачка остаје изостанак овог звука на доступним снимцима, што би – да је у питању акустички уређај попут ЛРАД-а или сличног – можда забележило сигнал. Ово ограничава могућност доношења коначног закључка о извору стимулуса. Ипак, уједначеност и јасноћа субјективних извештаја, у комбинацији са специфичним кретањем масе, подржавају хипотезу о догађају узрокованом спољним фактором – навео је професор и додао:
– На основу тренутно доступних доказа, моје прелиминарно мишљење је да нагла промена у понашању масе није резултат стандардних психолошких процеса друштвеног утицаја или лажне узбуне, већ указује на присуство спољашње силе или стимулуса који заслужује додатну истрагу.
