Прочитај ми чланак

Ратка Јаћимовић: Срби пронашли нови лек

0

Наша драга суседа, времешна госпођа Европа, јако дуго болује од артритиса и деменције. Ове болести су је успориле и занемоћале. Те хроничне болести савијају јој кичму и утичу на могућност разумног расуђивања. Недавно јој је установљена и катаракта. Она јој замагљује вид, па јој се због тога дешавају честа посртања и падови. Све наведене болести доводе до лоше здравствене слике пацијенткиње, која прети да услед запостављања симптома дође у стање колапса или ти губитка постуралног тонуса, из ког пацијенткињу неће моћи лако да реанимирају.

Али, добре вести стижу из Србије. Као и много пута у прошлости, Срби ће је спасити, јер су пронашли лек за већину њених болести. Лек је у завршној фази испитивања и обећава јако добре резултате у лечењу. Цео свет је већ заинтересован за овај нови српски лек, па се надамо да ће се наша суседа, ускоро излечити и дићи на ноге.

Лек повољно утиче на болесне ћелије организма, јер га подстичу на самоизлечење. Главни састојци су оно, што фенотипском типу организма фали да се регенерише. Подстиче рад ћелија у мозгу, у кичменом стубу, утичу на добар вид, и што је пресудно, лече деменцију, те помажу пацијентима да се сете свих важних догађаја из своје прошлости, што може директно да побољша могућност разумног расуђивања и доношења рационалних одлука.

Срби ће као и увек до сада, тај лек суседима дати бесплатно. Неће морати чак ни да дођу по лек, послаћемо им га по деци. Могу да им га уруче и летећим аутомобилима, али пошто је производња очекивано заказала, донеће им је бициклима, шта им тешко да отпедалају 1740 километара?
Донеће јој лек на ноге јер се тешко диже и треба јој се наћи у невољи. Тако су се и њихови преци, увек „налазили „ суседима. Мислим при том, на предке наших суседа. Они нам никада неће заборавити што смо здравље своје нације искључиво лечили домаћим биљчицама -које су ендемичне и
расту само на српском тлу.

Због конзумирања таквих биљчица, код Срба је идентификована једна стечена болест. Необично им је изражен један регион мозга који се назива вентромедијални префронтални кортекс, који врши функцију просоцијалног понашања што ће рећи, неконтролисаног помагања другим
људима.

Пошто су бициклисти наша добра деца, не само да ће донети лек , него ће одрадити и терапију. Третираће јој све проблематичне тачке, док не дођу до „органа „ који иниицирају све њене болести.

Али, да упозоримо младе терапеуте, код лечења оваквих пацијената постоји један проблем. Они често одбијају лечење, јер су убеђени да их лекари у договору са њиховим наследницима уништавају, да би им одузели имовину и стрпали у герентолошку установу. Обично се такви страхови јављају код оних пацијената који према моделу сопственог начина размишљања – доживљавају и људе из свог окружења, рефлектујући на њих слике своје искривљене свести.

Код таквих пацијената јавља се још један тежак проблем. То је јако изражен егоизам. Такву болест
Срби неће моћи да излече. Међу лекарима важи неписано правило, да су најбољи дијагностичари и најбољи лекари. Али, пошто у излечењу тешких болести увек треба веровати у чуда, надам се да ће се млади терапеути добро наоружати стрпљењем и новим леком излечити и домицилно становништво.