У најновијем перформансу из СНС продукције, Александар Вучић је решио да надмаши самог себе: поставио је бину величине аеродромске писте, као да уместо митинга дочекује повратнички концерт „Битлса“ — само што нема Ленона, нема Харисона, а богами ни гитаре.
Циљ? Да се простор попуни не људима, већ гвожђуром, звучницима и рефлекторима. Бина је стратешки заузела скоро цео плато испред Скупштине, како би се оставио што мањи простор за публику — и како би у кадру деловало да их има више него што стварно јесте.
Јер, ако не можеш да доведеш масу — направи да изгледа као да је ту. Стари маркетиншки трик, само у домаћој режији, уз обавезну дозу патетике, заставица и унапред припремљених аплауза.
И док прави студенти пешаче за правду, Вучић организује „митинг наде“ у којем једино што расте — јесте величина бине. Што би рекли Битлси: „Help! I need somebody…“







