Прочитај ми чланак

Диктатор у паници

0

Председник је ушао у отворену диктаторску фазу. Није га брига што је угрожавао живот пацијентима у Интензивној вези, важно је било да буде снимљено да их је обишао у делу Клиничког центра у који се не улази. Све за рејтинг. Запретио је тужилаштву јер је тражило обавештења о власницима трактора који су данима били паркирани испред Пионирског парка. Сада враћа тракторе, поручује сам сам то одлучио, сам сам крив. Као необуздани тинејџер грађанима Србије својим поступцима гура прст у око и поручује „па шта“. Сада већ отворено прети новинарима Јунајтед групе.

Институције које још држи под контролом морају лојалност да доказују репресијом. Привођење колумнисте „Пешчаника“ Дејана Илића доказ је тога. Огољена је владавина уценама и претњама. За оне који ће присуствовате напредњачком вашару обезбедио је највећу заставу, роштиљ и Бају малог книнџу. У инат. Као да није довољно контамирнирао Пионирски парк „ћацијима“.

Вучићева паника осећа се на сваком кораку, све већа је сваког дана. Због страха од губитка власти спреман је на све. Притиска запослене у просвети, покушава да дисциплинује универзитет у блокади, кршећи њихову аутономију и шаљући полицију.

Сваки глас против режима заснованог на корупцији њему изазива панику. Питање је времена када ће и оно мало инстируција да откаже послупшност његовим чаушима постављеним на највише функције. Чак га и у ЕУ , без обзира на обећано копање литијума, гледају испод ока.

Толико је ситуација лоша по диктатора да се режим окреће ономе што зна најбоље – фалсификатима.

Документ на ком стоји да је Владимир Ђукановић, посланик СНС јуче упутио Уставном суду предлог за забрану студентских пленума свих универзитета у блокади и који потписују и двојица адвоката Југослав Тинтор и Горан Петронијевић, а који је достављен медијима је – фалсификован.

Скочиле су цене „верности“ напредњака , даје се шаком и капом да се дође на СНС вашар – да има бар један позитиван снимак , да има потвду да систем поткупљивања и уцена најугроженијих и даље функционише.

Још више га брине што људи попут психолошкиње Ане Лазаров неће да ћуте на очигледно незакоње и пружају доказе о злоупотреби најугроженијих зарад опстанка на власти по цену своје егзистенције. Она је пружила доказе о ономе о чему се говорило – куповини гласова. Што би рекли , да парафразирам, директорка Поштанске штедионице и хулиган на Старом савском мосту (а то су војници „армије“ на коју он може да рачуна) – Ко ти даје плату и пензију?

То не пролази од оног тренутка када је Миле искритиковао председника, сада само испливавају докази о злоупотреби државе зарад опстанка једног човека.

Све што говори и његови потчињени треба тумачити потпуно супротно јер су то реакције на слику о њима. Када кажу да су показала трпељивост, значи да нису. Када кажу да је иза њих већинка Србија сви већ знају да на власти опстају крађом избора. Када кажу да не користе репресију, сви се сете најава председника да ће држава одговорити на кризу. Држава нису лојалисти најближи каси, већ грађани и они траже да за сваког важе иста правила.

Пуцају темељи куле корупције, непотизма и репресије коју је градио 13 година. Није рачунао на студенте који су лучоноше слободе коју проносе широм земље и света. Није рачунао да ће народ издати стрпљење. Није рачунао да његов народ стварно жели да живи добро, да му није довољно да га убеђују у златно доба. Није рачунао да ће му рећи – ми теби дајемо плату.

Та чињеница диктатора плаши. Она води ка силаску са власти, а то је за њега најстрашнија казна након деценија које је провео статирајући у кукурузу. Не жели поново у кукуруз, мада имајући у виду његова чињења и нечињења то ће му бити најмања брига.