Прочитај ми чланакСуд у Приштини расписао је још једну потерницу за Миланом Радоичићем, овог пута због сумње да је учествовао у стравичном злочину, пре више од четврт века када је убијено стотинак цивила, косовских Албанаца у Ђаковици.
Њихова тела пронађена су закопана у полицијској бази у Батајници. Осим Радоичића осумњичено је још 19 особа, припадника оружаних формација под контролом Београда. Шта ова нова потерница значи за Србију, а шта за режим Александра Вучића који је до сада био брижљиви чувар контроверзног бизнисмена са Косова и Метохије, објашњава адвокат Иван Нинић.
По речима адвоката Ивана Нинића, случај Милана Радоичића у домаћој јавности је скренут у други план због актуелних дешавања и протеста које предводе студенти. Ипак, чак и да га је домаћа јавност сметнула са ума, сигурно га није заборавила међународна заједница.
„Они ће Милана Радоичића вратити у жижу, али председник Александар Вучић је више пута рекао да ће српско правосуђе решити случај Бањска. Али од дана када је Радоичић саслушан, до данас, ништа се није десило. Сада је Радоичић опет главна тема приштинских медија и косовских власти и то је вид притиска на Србију“, објашњава Нинић.
На Косову се воде поступци против Радоичића, одузета му је имовина, расписане су потернице и подигнуте оптужнице. Косово и Метохија није више дестинација на коју ће Милан Радоичић моћи да путује, али то су, макар за сада, најтеже последице његових поступака. Тако је било после пуцњаве у Бањској, вероватно ће тако бити и после најновијег потеза приштинског суда.
„Да ли власт трпи одређене притиске и захтеве великих сила, сазнаћемо у наредном периоду. Последице Бањске се већ осећају, пре свега их осећају Срби на северу Косова. Држава Србија је развлашћена и око 60 институција је „почишћено“ са севера. Становништво је у много тежој ситуацији него пре догађаја у Бањској. Ако је Вучић мислио да ће са Радоичићем да активира тај патриотски набој, да му Радоичић буде одскочна даска за пумпање и србовање, преварио се. Платио је цену због тога и тек ће платити, али највеће последице сносе локални Срби. Са друге стране, Радоичићу не фали длака са главе, он се налази под заштитом државе и службе и његове фирме и неимарски подухвати се несметано одвијају, чак и на Дедињу. Он је добио неку врсту отпремнине за пројекат Бањска. Он као да има статус заштићеног сведока који држи, на неки начин, Вучићеву политичку судбину у својим рукама“, објашнајва адвокат.
По његовим речима, свака држава има „своје“ криминалце, али је режим Александра Вучића прешао све границе штитећи Милана Радоичића.
„Александар Вучић је кључни јатак Милану Радоичићу. Он му пружа сигурно уточиште од закона и правосудних институција. Радоичић неће сигурно бити изручен, поготово не приштинским институцијама, а могуће је да ће са Радоичићем бити постигнут неки споразум о признању кривице, али то неће бити кривично правни споразум, правно перфектан, већ кривично-политички споразум који ће бити замена за вођење судског поступка који би био отворен за јавност, што може бити лоше за власт. Ипак, питање је да ли ће међународна заједница бити задовољна тиме. Овој власти је Радоичић постао исто оно што су Ратко Младић и Радован Караџић били за режим Слободана Милошевића, али и и државу Србију, а то је терет. Све ће, изгледа, у једном тренутку зависити од Радоичића“, објашњава адвокат Иван Нинић.
Четири смрти у Бањској
Пуна истина о догађајима од 24. септембра 2023. године још нису познати, а једино се зна да су четворица људи погинула, тројица локалних Срба који су били са Миланом Радоичићем и један припадник косовске полиције. Погинули су Стефан Недељковић, Игор Миленковић, Бојан Мијаиловић и полицајац Африм Буњаку.
Полицајац је страдао од експлозивне направе, док су Срби погинули у окршају са специјалцима косовске полиције. Радоичићева група, наоружана до зуба, једно време се крила у манастиру Бањска. Приликом бекства, рањено је још неколико Срба, тројица су ухапшена и њима се суди. Приштинске власти су издале потерницу за Миланом Радоичићем и члановима њеове групе. Заплењена је велика количина оружја, муниције, средстава комуникације, дрон и друга опрема, као и документација коју су Радоичићеви људи оставили косовској полицији.
Радоичић се појавио у Србији, био је накратко приведен а још брже је пуштен, због сумње да је извшио кривчно дело изазивање опште сигурности. Притвор му није одређен, делимично је признао кривично дело и испричао своју верзију о томе да је оружје које је пронађено у Бањској, преузео од неког лица на ауто-путу код Бубањ потока, а да оно потиче из неког магацина у Босни и Херцеговини.
Масовне гробнице
На територији Србије пронађене су три масовне гробнице из којих су ексхумирана тела више стотина цивила, косовских Албанаца, међу којима је било и жена и деце. Једна је била у Петровом селу, друга је била заправо камион који је био пун лешева а који је гурнут у језеро Перучац, а трећа је пронађена у полицијској бази „13. мај“ у Батајници, где се налази база Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП Србије.
Међу телима жртава из масовне гробнице у Батајници, у кругу полицијског објекта, пронађене су и три цуцле. У питању су жртве које су побијене између 7. и 10. маја 1999. године у региону Ђаковице. Управо за њихову ликвидацију сумњичи се и Милан Радоичић.
Због ових злочина је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу на 18 година затвора осуђен бивши начелник МУП Србије Властимир Ђорђевић. Теле побијених људи су премештена у централну Србију и закопана по наређењу тадашњег председника Слободана Милошевића.
Подсетимо, Посебно одељење Основног суда у Приштини расписало је потернице за Миланом Радоичићем и још 19 особа због сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва, односно да су у Ђаковици убили више од сто албанских цивила и малтретирали 300 других.
