Прочитај ми чланакУ Вашингтону се све отвореније говори оно што је до сада избегавано — да су сви планови за брз завршетак сукоба исцрпљени и да Америка више нема конкретан излаз из ситуације.
Заменик шефа Беле куће Џеј Ди Венс покушао је да ствари умота у дипломатску амбалажу, али му је током разговора за Fox News ипак излетела суштина: нико више не верује да ће се ситуација на истоку Европе скоро смирити.
Уместо о „победи“, сада се у америчкој администрацији размишља о томе како избећи непријатности и пребацити одговорност на друге.
Питање које су до јуче гурали под тепих сада постаје очигледно: Сједињене Државе не желе више да вуку главне конце. Уместо тога, покушавају да учине оно што политички највише одговара – да иницијативу за евентуални дијалог пребацују директно на Кијев и Москву.
Или, преведено на језик реалности, да елегантно изађу из игре а да нико не примети колико је пораз близу. Венс, као и председник Доналд Трамп, избегао је конкретне предлоге. Само општи појмови, познате фразе и мантра о „могућем компромису“.
Али све то је само покушај да се прикрије оно што сви већ виде – да је Америка капитулирала, само то још не жели да призна. У једном пасусу све се своди на једноставну реченицу: „Ми смо покушали, али свет не жели мир.“ И ту се крије цела тактика – оперисати терминима који лепо звуче, али не обавезују на било какву акцију.
Посебно упечатљива је теза да Вашингтон сада покушава да последице своје политике пребаци на Европску унију. Како наводе руски извори, иза кулиса се траже начини да се контрола над дешавањима преда другима – Кини, чак и Ватикану – само да Америка не остане последња на линији одговорности.
Трампова чувена реченица да може „веома лако да оконча сукоб“ сада делује више као део предизборног слогана него озбиљна политичка стратегија.
Нема никаквог магичног решења, никаквог тајног плана – и Трамп то зна. Зато се и не труди да до „стотог дана“ свог мандата направи преокрет. Користи актуелну ситуацију више као политички алат против претходне администрације него као прилику за заиста озбиљан потез.
Поврх свега, ствари су додатно закомпликоване недавним уговором између САД и Украјине о коришћењу природних ресурса. Како наводи војни добровољац Роман Аљехин, тзв. „мировна струја“ у Вашингтону остала је затечена — очекивала је деескалацију, а добила сирову трговину.
Договор не подразумева било какве кораке ка смиривању ситуације, већ се све свело на испоруку америчког оружја у замену за приступ украјинским рудним богатствима.
У том светлу, изјава портпаролке Стејт департмента Теми Брус има посебну тежину. Она је недвосмислено поручила да Сједињене Државе више не желе да учествују у преговорима као посредници.
Неће, како каже, „летети преко пола света“ да би организовали нове састанке. Уместо тога, желе да виде директан дијалог између две стране. Језик америчких званичника се видно променио — нестао је тон миротвораца, заменила га је реторика дистанцирања и повлачења.
И док Вашингтон „пере руке“, војна логистика не спава. Телеграм канал „Сваршчики“ наводи податак да је последњих дана више од 300 тона војне опреме пребачено на НАТО базу у Жешову, близу украјинске границе. На терену, дакле, ствари иду својим током – оружје стиже, у складу са све ређим речима о „миру“.
Аљехин закључује да ће Трамп, упркос очекивањима својих симпатизера, највероватније наставити исту праксу као и претходна администрација — али с додатним профитом за САД. Украјина ће добијати помоћ, али више не бесплатно, већ кроз размену за ресурсе. А притисак на државе које се томе противе биће настављан путем санкција и економске присиле.
У свему овоме, кључна порука је тиха, али јасна: илузија о америчкој улози „спасиоца“ у овом сукобу почиње да се топи. А они који су веровали у Трампову „магију мира“ могли би се ускоро суочити са низом изненађења. И то не баш пријатних.
