Прочитај ми чланакМеђународни празник рада и полугодишњица од пада бетонске надстрешнице у Новом Саду, обележени су на улици. По први пут синдикате су ујединили студенти и то баш за Први мај. Шта се даље може очекивати?
Велики број радника и студената Први мај дочекао је на улицама Београда, тражећи боље услове рада. Централни део протеста одржан је испред зграде Владе Србије у 14 часова, док су од преподнева грађани и студенти пристизали из различитих делова града.
Представници синдиката истакли су да су радничка права годинама угрожена и да је неопходно радити на побољшању положаја радника у Србији.
„Радници су грађани другог реда у овој држави, јер власт подржава оне који су јачи – власнике света капитала – занемарујући остале. Класно раслојавање је показало да су радници све сиромашнији, са све мањим правима, и та друштвена прерасподела мора да буде правичнија“, за ДW каже Драган Марјановић, секретар Конфедерације слободних синдиката.
„Морамо да слушамо младост“
Годинама разједињене синдикате у Србији, у заједничкој борби за праведније услове рада и достојанственији живот, ујединили су студенти. Они су позвали на заједнички састанак, а касније и протест.
„Морамо да слушамо младост. Морамо да пратимо шта младост жели, а млади људи желе да се боре и да уреде државу по својој вољи“, рекао је Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“ и народни посланик.
Он за DW објашњава да већ месец и по дана радна група, састављена од представника студената, правних експерата и представника синдиката, ради на предлозима измена Закона о раду и Закона о штрајку. Верује да ће те измене ускоро бити завршене и у што краћем року предате Скупштини на разматрање.
Шест месеци од пада надстрешнице
Првог маја обележено је и шест месеци од пада тек реконструисане надстрешнице у Новом Саду, која је усмртила 16 особа. У том граду, грађани су шетњом и различитим активностима одали пошту настрадалима на Железничкој станици.
Од тог 1. новембра ситуација у држави се не смирује. Од свакодневног мирног одавања поште настрадалима дошло се до неколико масовних протеста. Студенти су блокирали готово све факултете у земљи, велики број професора је у штрајку, а школска година, према речима власти, на ивици је неповрата.
Догађаји престижу једни друге, а власт као да је и дефинитивно одустала од испуњења студентских захтева.
Студентска листа на превременим изборима?
Студенти су се од почетка блокада ограђивали од свих политичких актера, укључујући и парламентарну опозицију. Нису позивали на смену владајуће гарнитуре, расписивање избора, нити тражили прелазну владу.
Пет месеци од почетка блокада, међу студентима и у јавности све су чешће индиције да ће до тога ипак доћи. Студенти у блокади Факултета техничких наука у Новом Саду на свом Инстаграм-налогу објавили су закључке једног од пленума, на којем је већина студената била за расписивање ванредних избора и састављање студентске листе.
Локални избори „показна вежба“
Дејан Бурсаћ, научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију, објашњава да је таква одлука још увек у процесу одлучивања и да је далеко чак и од предлога за расписивањем избора. Али она је, сматра, добар пут ка политичкој артукулацији бунта.
„СНС није лагодан са том опцијом. Сама чињеница да не расписују изборе и да видимо разне одговоре с њихове стране, од којих ниједан не функционише, показује да они не знају како да се носе с овим. Да су сигурни да на изборима могу убедљиво да победе, они би их већ расписали. Бројке нису толико повољне и зато је то можда добар пут како треба артикулисати борбу“, оцењује Бурсаћ за ДW.
Он напомиње да ће добар показатељ бити локални избори у Зајечару и Косјерићу, који су заказани за 8. јун.
„У Косјерићу је направљен компромис да политичке странке стану иза студената из Косјерића, док у Зајечару излазе листе опозиционих политичких странака, тако да ћемо видети шта боље функционише“, каже Дејан Бурсаћ.
„Једна листа и општа подршка за ту листу“
Потенцијално решење кризе колумниста портала „Пешчаник“ Дејан Илић види у ванредним изборима или прелазној влади, али сматра да су ка том путу прескочени важни кораци.
„Прво би требало да направимо јединствени фронт, да се договоримо да смо у томе заједно и да ћемо заједно притискати режим да прихвати мирно решење за кризу. Кад дођемо до договора око листа, већ је 70 одсто посла готово. Ако студенти кажу да иду с једном листом, ми ћемо је подржати. Ако се договоримо да опозиција иде на засебну листу, сви ћемо да је подржимо“, најављује Илић за DW.
Става је да су једино исправно решење тренутне кризе ненасилне акције, али да не очекује реципроцитет од стране власти.
„Очекујем насилну реакцију власти, све док не схвате да су мирна решења мирна за све. Морају једном да схвате да је то што се предлаже с ове стране добро и за њих, а не да нас виде као некога ко хоће да се обрачуна с њима“, закључује Дејан Илић.
