Прочитај ми чланакВећ готово два месеца центар Београда личи на вашар. Само неколико метара од зграде најважније институције у земљи - Скупштине, постављени су шатори, а Пионирски парк преплављен је смећем. У жељи да угуши студентску и грађанску побуну, власт на челу са председником Србије Александром Вучићем довукла је у градско језгро сумњиве типове са фантомкама, "студенте који желе да уче", грађане којима се деле дневнице, функционере странке...Према мишљењу саговорнице Нове, све то је доказ да "најомраженији двојац у земљи" заправо мрзи Београд.
Непуних десет дана пре почетка студентског протеста у Београду 15. марта, за који се верује да је највећи у нашој новијој историји, у Пионирски парк испред Председништва Србије стигли су шатори, покретни тоалети, режимски медији и „студенти који желе да уче“.
На ово су данима раније упозоравали поједини опозициони политичари.
Од тада су прошла готово два месеца. Из Пионирског парка стизали су призори за које никада не бисте помислили да су настали у срцу једне европске престонице.
Камп испред Председништва све се више ширио, заузимајући најпре плато Скупштине Београда. У дану великог студентског протеста око „студената који желе да уче“ постављен је живи зид направљен од трактора, а који су ноћ пре довезени у Београд. За полицију то није било ништа неуобичајено. Данима је више припадника МУП-а обезбеђивало овај простор, иако су у јавности објављиване фотографије маскираних мушкараца које су предводили високи фукционери СНС. На једној фотографији примећен је кум председника Србије Петар Панића Пана, а под маском се, по свему судећи, крио и директор ПИО фонда Реља Огњеновић.
Студенте у парку, којих је тамо најмање било, посећивали су и локални функционери СНС, који би по повратку у своја места, добијали „добродошлицу“ јајима, флашама, водом…
И таман кад смо помислили да је игра узурпирања центра главног града Србије завшена, ширење кампа се наставило.
Као одговор на велики студентски протест. председник Србије Александар Вучић организовао је тродневни скуп у Београду. Убрзо су насред Булевара краља Александра осванули бели шатори, постављени су фрижидери, замрзивачи, мирис роштиља и ћумура се данима ширио…
Ни овог пута није могло да прође без СНС лојалиста, па је тако објављен снимак како током првомајског протеста спортиста Влада Мандић шутира студенте, а на једном снимку се види и како махом старијим особама деле дневнице иза зграде Главне Поште.
Коментарићући СНС узурпирање центра Београда, председница градског одбора Странке слободе и правде Мила Поповић каже за Нову да је то одговор Вучића, али и градоначелника Александра Шапића на то што их Београд неће.
„Одговор Вучића и Шапића на то што их Београд неће јесте Чациленд-криминални реалитy којим су опасали своје канцеларије и напунили га криминалцима и страначким батинашима, општинским функционерима, плаћеницима, наоружаним чекићима који нон стоп нападају грађане. Тако је најомраженији двојац у Београду и коначно признао да мрзи Београђане и наш град. Да се прошире из Пионирског парка одлучили су пре скупа поводом оснивања новог покрета који је уместо три дана трајао три сата, на коме су доживели дебакл, а са кога су људи бежали док је Вучић говорио“, каже Поповић.
Додаје да су сви они распоређени у шаторима са ознакама, свакодневно им се доносе оброци и пиће, а сведочили смо и пожару у близини плинских боца.
„Ова насеобина неодољиво подсећа на паравојни камп у расулу. Једини задатак овој организованој групи за насиље је да малтретирају грађане који ту пролазе. Како то изгледа смо видели јуче када је некадашњи рукометаш, а данас специјалац за крађу избора кога су хапсили два пута, Влада Мандић, предводио групу која је нападала ратне ветеране. Пре тога нападнут је новинар Инсајдера Стефан Миљуш, а људи који живе у том делу града се жале на свакодневне увреде и прозивке које долазе од становника овог кампа зла“, каже саговорница Нове.
Подцртава да нико не зна до када ће ово малтретирање, како каже, у режији Александра Вучића трајати.
„Изгледа да становници Ћациленда имају налог да стоје ту док Вучић не испуни захтеве које је сам себи поставио, што доказује не само колико је он луд него колико је то његово лудило опасно“, поручује Поповић.
