Прочитај ми чланак

Царине су само почетак, Кина и САД се спремају за директан рат

0

Трговински рат између Сједињених Држава и Народне републике Кине наставља да се креће ескалаторном рутом: америчке царинске тарифе на кинеску робу су достигле 145% док је Кина узвратила са подизањем царина на робу која стиже из Америка на 125%. Оба лидера су свесна разорних економских последица овакве политике, али ни Трамп ни Ши не желе да трепну први, већ обојица покушавају да убеде савезнике у исправност њихове позиције и натерају противника да посустане и савије колено.

Трговински рат између Сједињених Држава и Народне републике Кине наставља да се креће ескалаторном рутом: америчке царинске тарифе на кинеску робу су достигле 145% док је Кина узвратила са подизањем царина на робу која стиже из Америка на 125%. Оба лидера су свесна разорних економских последица овакве политике, али ни Трамп ни Ши не желе да трепну први, већ обојица покушавају да убеде савезнике у исправност њихове позиције и натерају противника да посустане и савије колено.

 

Интензивност и одсуство флексибилности обе стране чине другу рунду трговинског рата између САД и Кине различитом од претходне, и заједно са другим предузетим потезима нам указује да се две најмоћније државе на свету припремају за све изгледнији сценарио кинеске инвазије на Тајван и директног оружаног сукоба између Кине и Америке.

Током претходне године Кина је интензивирала своје сајбер нападе не само на америчке институције и Пентагон, већ и на системе за грејање, вентилацију, телекомуникацију; практично све субјекте чије би умањена оперативност довела до хаоса у кризној ситуацији. Са сличним проблемима се суочава и Тајван, чија је Влада током 2024. године дневно била мета више од 2.4 милиона сајбер напада. Иако Пекинг категорички негира да стоји иза ових напада, они прате одређене обрасце, попут њиховог рапидног интензивирања током војних вежби и симулације блокаде Тајвана коју спроводи кинеска морнарица. Циљ ових сајбер напада јесте да еродирају поверење грађана Тајвана у њихову Владу, али и да пронађу слабе тачке Тајвана и његовог главног савезника Америке.

Кинеске војне вежбе у близини Тајвана
Фото: Хецтор РЕТАМАЛ / АФП / Профимедиа
Притисак на Тајван
Кина такође наставља са модернизацијом своје морнарице интензитетом који није виђен још од Другог светског рата. За само две деценије, кинеска бродоградитељска индустрија је остварила такву доминацију, да данас на годишњем нивоу она произведе готово четири пута више бродова од САД, што је довело до тога да морнарица Народноослободилачке војске је данас већа ( по укупном броју пловила, али не и тонажи) од морнарице Сједињених Држава. Крајем 2024. године, Кина је извела поморске војне вежбе у којима је први пут учествовао њен једини савремени носач авиона – Фуђијан. Ове војне вежбе су потврдиле постојање амбиције Кине да поседује „плавоводну“ морнарицу, флоту која може да пројектује силу далеко ван њених граница, попут морнарица САД, Француске или Јапана.

Јачање кинеске морнарице представља директну опасност по државе према којим Кина и даље гаји територијалне претензије, попут Јапана и Вијетнама, а највише по Тајван. До краја 2025. године, Кина ће имати на располагању 395 борбених пловила, укључујући и три носача авиона, као и на стотине специјалних десантних бродова и баржи који су део њених паравојних формација и специјално модификоване да делују као понтонски мостови, са којима би могла да нападне или изврши блокаду Тајвана, али и да одврати америчку интервенцију. САД и морнарице регионалних савезника одговарају са сопственим повећањем капацитета и броја војни вежби, које претварају западни део Индо-Пацифика у арену са прегршт гладијатора узаврелих страсти.

Притисак на Тајван се врши не само са мора, већ и из ваздуха. Готово сваког дана, ескадриле ловаца, бомбардера и дронова ПЛА испитују тајванску зону идентификације противваздушне одбране. Учесталост и обим ових упада достигли су рекордне висине 2024. године; тајванско министарство одбране забележило је преко 3.000 летова кинеских војних авиона у његову зону идентификације претходне године, готово дупло више него 2023. године. Кинески ратни авиони прелетом преко средње линије Тајванског мореуза, која је одвајкада била неформална „тампон зона“, нарушавају деценијама стару прећутну праксу. Ови „упади“ су не само бројнији већ и сложенији, сачињени од комбинације борбених авиона, летелица за електронско посматрање и дронова. Сваки упадни лет приморава тајванско ваздухопловство да реагује, што доводи до додатно исцрпљивања тајванских летелица и његових пилота.

Све мање времена за одговор Тајвана
Тајван на кинеске провокације одговара убрзаним подизањем одбрамбених капацитета. Од 2024. године војни рок је продужен са четири месеца на годину дана, а број војника у резерви повећан за трећину. Војни буџет је увећан за 7.7% у поређењу са претходном годином и сада износи нешто више од 20 милијарди долара, док администрација Лај Ћин-теа планира да кроз специјална издавања буџет подигне на 3% БДП-а, односно 25 милијарди долара. Тајван ради и на склапању новог купопродајног уговора са САД у вредности између 7 и 10 милијарди долара, којим би Тајпеј набавио још ХИМАРС и Патриот система и обезбедио модернизацију своје Ф-16 флоте. Од новог уговора, још већи успех за Тајван би био „пожуривање“ Беле куће да испуни претходне обавезе, односно убрза испоручење наоружања вредног 21 милијарду долара које је Тајван већ платио.

Упркос притиску, тајванска војска је до сада сваки кинески прелет дочекала са професионалном будношц́у и до ненадане ескалације није дошло. Међутим, сам темпо и двосмисленост кинеских војних вежби остављају све мање и мање времена за тајванску одбрану да реагује, уколико се те вежбе претворе у прави напад. У будућности, наизглед још једна у низу кинеских агресивних вежби близу средње линије би се могла претворити у истинску инвазију. У том сценарију, војска Тајвана би морала да неколико недеља да издржи налете Пекинга док коњица – пре свега америчка и јапанска морнарица – не пристигну. Ризици ове природе јесу подсетник да би „фитиљ“ сукоба могао да се запали не формалном објавом рата или тромим и спорим распоређивањем јединица на истоку Кине, већ једном „погрешно“ испаљеном ракетом или једном „претераном“ војном „вежбом“.