Председник Републике није председник свих грађана, већ само његових следбеника, мањине.

Патријарх СПЦ обојен бојама владајуће коалиције.

Војска, полиција и правосуђе под контролом режима и страних тајних служби, све раде против народа ,,у име народа”.

Део опозиције под контролом или домаћих или страних тајних служби, а део опозиције је просто неспособан и инфатилан.

Све веће послове у држави добијају само људи блиски режиму и службама безбедности и страни инвеститори.

Синдикати уништени или под контролом крупног капитала и организованих криминалних група.

Државни буџети и грађани се пљачкају брутално на разне начине, народ није економски писмен, скоро нико не зна како се троши новац из буџета или колико зарађују увозници и монополисти, грађани се и трују на разне начине, преко хране, одеће и обуће, не раде инспекције, не постоји контрола квалитета, не постоји еколошка свест, здравствени систем воде агенти СЗО…

Медији под контролом секте или клана на власти, једини опозициони медиј у власништву људи блиских ЦИА и влади САД, компанију продали режимском јавном предузећу и лепо зарадили.

Салонски интелектуалци обични шибицари.

Дијаспора има мање веза са матицом него за време комунизма.

Срби на Косову и Метохији остали без икаквих права и без заштите, живот Срба на северу КиМ постао исти као живот Срба у енклавама, а то је као живот у концентрационом логору.

Пала је надстрешница у Новом Саду, падају плафони у школама и болницама.

Србија није имала будућност.

И онда су се појавили студенти у блокади. Будућност Србије.

***

Колико је неком политичару стало до грађана, види се по томе колико и како се бави економијом. Колико је нека политичка странка озбиљна, види се по економском тиму и програму странке.

Ко има план развоја економије и јачања домаће привреде и да је око себе окупио људе способне да извуку државу и грађане из дужничког ропства?

Ако политичари слабо познају економију и немају предузетничког духа, и ако политичке странке немају добре економске тимове и програме, шта вам то говори о њима?

Мени то говори да политичаре и странке уопште не занима живот обичних грађана и да желе да живе на грбачи народа.

Кад си политичар, за тебе лично увек има новца, и кад си парламентарна опозиција, а посебно кад си на власти. Ти ћеш да збринеш себе и своје ближње, а за остале те баш брига.

Баш те брига у каквом су стању школе и болнице, ти ћеш децу да школујеш у приватној школи, послати на колеџ у САД, ако се разболиш лечићеш се у иностранству. Баш те брига колико кошта гориво, не плаћаш гориво, имаш службено возило или плаћене трошкове. Баш те брига колика је разлика између потрошачке корпе и минималне или просечне зараде, твоја плата је већа, а и не живиш од плате.

У том смислу, наши политичари су способни. Али су неспособни да подигну БДП, смање увоз а повећају извоз, отворе нова радна места, подигну плате а снизе цене, порезе и акцизе…

То су лоши политичари, то нису прави политичари.

Прави политичар брине о животном стандарду обичних грађана, о развоју домаће привреде и пољопривреде, да постоји добра инфраструктура… Кад су прави политичари на власти, види се напредак на свим нивоима, услови за живот су сваке године све бољи, мање људи одлази из државе, више деце се рађа.

Чекамо праве политичаре. Да ли их има међу студентима и професорима? Ако студенти одлуче да изађу на изборе и имају своју листу, по томе колико имају добрих економиста и привредника и какав им је економски програм, можете закључити колико су озбиљни и да ли су пленуми приватизовани.

Економско стање у Србији је такво да млади немају будућност у овој држави, осим можда у ИТ сектору, али ту не могу сви да раде, мање је посла и у том сектору због дешавања у свету.

Ако студенти желе да остану да живе у Србији и да уђу у политику, морају да припреме добар економски тим и програм. У томе би студенти економских факултета требало да имају подршку професора економских факултета, али и других факултета или наука. Развој домаће привреде и иновација мора бити спој науке и привреде. Правници би требало да понуде решење за штетне уговоре које су претходне власти правиле са компанијама као што су Рио Тинто, Фајзер…

Млади морају сами да створе добре услове за живот у Србији, ако то не ураде, живеће лоше или ће одлазити из Србије као и до сада. Кад створе добре услове за живот у Србији, сигурно ће доћи до већег повратка из дијаспоре, него одласка у дијаспору.

Ако студенти направе своју листу за изборе и на тој листи видим људе који су способни да ураде нешто за опште добро, имаће моју подршку.

***

На изборима у Канади и Аустралији победили су политичари под контролом Велике Британије. У Канади, конзервативце су победили либерали, а у Аустралији лабуристи. Лондон не жели своје колоније да препусти Трампу, тј. САД, жели да настави рат у Украјини против Русије и да спречи пад Одесе.

Западноевропљани желе да задрже источноевропске државе, попут Украјине и Србије, као своје колоније, јер их Африканци избацују из Африке или им послове (руднике) преузимају компаније из САД, Русије и све више Кине. Исто се дешава и у Латинској Америци. Индија и Саудијска Арабија део су БРИКС плуса. Зато су сада највећим државама западне Европе, државе источне Европе, Канада и Аустралија толико важне, то су последње колоније које имају, ту постављају на власт кога желе, за руднике добијају дозволе без проблема… Канада и Аустралија лако могу да падну под утицај САД, а источна Европа да уђе у зону интереса Русије. То би био крај Британске империје. Западна Европа се плаши таквог договора или поделе света између САД и Русије.

Србија је тренутно највише под контролом Велике Британије, Немачке и Француске. Постоје наговештаји да би се војска САД повукла са Косова и Метохије и већег дела Балкана. Повлачење војске САД са овог простора значи и повлачење ЕУ. ЕУ не може да задржи балканске државе као своје колоније без помоћи САД, кад има као конкуренцију Русији и Кину. Русија традиционално има добре односе са православним балканским народима и војно је јача од ЕУ, док Кина има много више ресурса него ЕУ.

Државе западне Европе које су имале колоније на све начине покушавају да остану империјалне силе и да задрже колоније, али то су пропале империје и тешко им је да се суоче са реалношћу. Спремни су да изазову трећи светски рат због Украјине или грађански рат у САД да би скинули конзервативце са власти. Постали су озбиљна претња за људски род кад видимо, на пример, и планове манијака из Давоса. Што је и логично, јер је западна Европа центар антихуманизма, а и то је логично, била је центар нацизма, фашизма, расизма…

Свет ће морати да се удружи против ЕУ и Велике Британије, јер западна Европа жели цео свет да повуче са собом у пропаст. ЕУ је требало да донесе мир Европи и свету, а доноси још један европски и светски рат. Толико има труле темеље.

Од почетка студентских блокада, Вучић се видео са високим званичницима Велике Британије, Француске, Немачке и ЕУ. Трамп је одбио да га види на Флориди, а доведен је у питање одлазак Вучића у Москву. Вучић за долазак, и опстанак на власти до сада, највише дугује левичарима и либералима из ЕУ и окултистима из Давоса.

Србија је економски везана за западну Европу и наш национални интерес је да више не будемо економски зависни од западне Европе, иначе пропадамо заједно са њом. То је тешко да се изведе, с обиром да се налазимо у Европи, али није немогуће, и није касно да се уђе у тај процес, а он почиње рушењем режима и доласком на власт људи којима је Србија важнија од Европе. 

Не мрзим Европу, Европљанин сам и није ми свеједно кад видим у каквом је стању Европа, али  знам историју, једноставно, духови прошлости долазе да плаше европску господу. Нисмо никад били део тог друштва и најбоље да тако остане. А и српске сјене ходају по Европи и лутају по дворовима…

Ако се на рушевинама буђаве Европе буде градила нека нова, боља Европа, Србија може много да понуди Европи, али, то је далека будућност, пре тога, морамо спасити Србију. За ЕУ је сад касно, за Србију није ако постане економски независна од ЕУ и има савезника, као што је Русија, под чији ,,нуклеарни кишобран” би стала, ако се ЕУ и Велика Британија ускоре не обуздају.

Ко је пре 20 година могао да претпостави да ће ЕУ и Велика Британија постати нова ,,осовина зла”? Свако ко је имао историјску свест. Зато никад нисам био за улазак Србије у ЕУ.

Ознаке: власт, ЕУ, никола варагић, опозиција