Прочитај ми чланак

СРПСКО ПРАВОСУЂЕ НА ДЕЛУ Сме ли судија да суди по Закону члану СНС?

0

Режим се потрудио да однегује послушност носилаца правосудних функција. Верују ли грађани Србије у правду или виде заштићене којима нико ништа не може? Јуче су запослени у правосудним институцијама широм Србије ступили у потпуни штрајк због вишегодишњег игнорисања њихових захтева. Међутим, то су чиновници, не судије и тужиоци.

У држави у којој владајућа партија не препушта ни месне заједнице политичким противницима, јасно је да неће препустити ни места председника судова, јер тако доживљава свако управљачко место. Али, баш због такве политике режима, судије и губе углед у друштву. Кад погледате филм „Варљиво лето ’68“, ви видите Бату Стојковића, који игра локалног председника суда, и постоји тачка преко које он не иде – неће да прича о високополитичким стварима, тамо на плажи кад га пресретну, али у свим другим елементима ви видите да је он угледан члан заједнице, неко до чијег је мишљења малој заједници стало.

Запослени у правосудним институцијама широм Србије ступили су у понедељак у потпуни штрајк због вишегодишњег игнорисања њихових захтева. Синдикат судске власти саопштио је раније да су захтеви достојанствене зараде, побољшање услова рада, јасно признање улоге коју административно и стручно особље има у функционисању правосуђа, као и престанак системског потцењивања њиховог рада. Они истичу да без запослених у судској администрацији нема рочишта, нема пресуда, нема правде.

– Свако радно место које сутра остане празно биће снажан знак отпора и борбе за поштовање које заслужујемо. Ово није борба само за нас – ово је борба за правду у систему који мора да функционише за све – закључено је у саопштењу.

У штрајк су ступили чиновници, а не тужиоци и судије. И мотив штрајка је делимично слабашан, јер се фокусира на плате и положај радника, а не на коруптивни систем њихових колега са врха. Зато је требало објединити све захтеве и прозвати поименце оне који узимају уцену. Знају они међусобно ко шта ради. Уз сву дужну опрезност, сви знамо да пара нема, али то није у вези са оним што јавност сматра алармантним и због чега се правосуђе тако лоше котира у анкетама о схватању корупције у друштву. Сва прича је у склопу пиљарског цењкања на које су многи пристали. Они охрабрују безобразлук у спровођењу Закона.

Дакле, кад се то преведе на обични људски језик, новорадикалци не могу да почине кривично дело, чак ни најбаналније као што је учешће у тучи где је дошло до тежих телесних повреда, а камоли, далеко било, подстицање на млаћење политичких противника. Тако је битна стабилност судских и тужилачких функција и даље упитна и под сталном сенком реизбора.

Једна од честих активности председника Србије јесу напади на судство и судије. Судије и тужиоци у данашњој Србији осећају политички притисак који долази са телевизијских екрана са којих незадовољан председник жели да обара и мења њихове одлуке. Председник у ту сврху користи говор мржње, узнемиравање, прејудицирање, застрашивање, нарушавање ауторитета.

Председник Србије Александар Вучић објавио је недавно у видео изјави на Инстаграму да је стигао на Флориду, где се, како је рекао, нада „важним и добрим сусретима са врхом Републиканаца и САД“. Здравствени проблеми су то онемогућили. Док је све било ОК, он је изјавио да га је растужило то што ће, како ствари изгледају у овом тренутку, остати некажњен „језив напад на Патрика Дрида“, професора и декана Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду. Он је додао да ће Патрик Дрид, као и, како је истакао, жртве злочиначког напада у Нишу, имати своју и правну и политичку сатисфакцију.

– Зато морамо и можемо само заједно да се изборимо. Победићемо и корумпиране тужиоце и судије и све који не дозвољавају да правда буде задовољена. Живела Србија! – завршио је Вучић видео изјаву.

Таквим изјавама председника Републике нарушава се ауторитет судства у јавности, што је у супротности са бројним уставним, конвенцијским, законским и подзаконским забранама. Осим тога, тиме се изражава очекивање да судије треба да пресуђују и јавно говоре како политичке власти то од њих очекују. Зашто се онда чудимо да судови много више воде рачуна о „части и угледу“ режимлија него о части и угледу оних „обичних“ житеља Републике Србије? Добро, част појединцима.