Прочитај ми чланакНаша деца овде на Косову, јужно од Ибра, морају да знају да неко мисли на њих и да нису сами. Млади људи знају кроз које муке они пролазе. Иако их ми нисмо осетили, знамо. Не можемо бити слепи на то.
Студенти који су пре тачно 10 дана кренули на марш из Београда ка Звечану – коначно су овог поднева стигли на свој циљ.
Тројица младих студената са Факултета политичких наука – Филип Богићевић из Врњачке Бање, Новак Ђурић из Врања и Никола Јовановић из Борче пут Косова кренули су из манастира Раковица 27. априла.
У питању је хуманитарни марш, у сарадњи са Хуманитарном организацијом „Косовско Поморавље“, за прикупљање новчаних средстава за пројекте који обухватају улагања у спорт и образовање деце на Косову.
Уз апел на грађане да донирају у циљу прикупљања средстава, парола овог подухвата била је „Заједно смо јачи“.
Данас око поднева, како је то и био план, на Ђурђевдан 6. мај – они су и ушли у Звечан.
Осећај је, кажу, фантастичан.
„Тек сада крећу и емоције и схватање шта смо ми заправо кренули да урадимо. Каналишу емоције, вероватно ће тек све ово изаћи на површину. То што не могу речима да опишем ваљда довољно говори. Препород душе и тела“, каже Новак Ђурић.
Десетодневни пут био је тежак и пун искушења, признају.
„Било је тешко, свако од нас имао је у неким моментима унутрашње борбе, Некоме је то био други, некоме четврти дан. Било је и момената да неко од нас каже ‘Не могу више’. Али ипак, сваки корак начињен након тог искушења, сваки корак је био победа. Она нас је и довела до Звечана“.
Из центра Звечана где смо их срели, тројица студената упутила су се ка звечанској тврђави, што им је и био план.
На тврђаву су се попели са својим колегама са приштинског Универзитета, који су их сачекали.
Потом ће обићи и Косовску Митровицу, а ту ће прибавити оно што су планирали, поклоне за децу из Косовског Поморавља. Иду и у манастир Грачаница, а онда одлазе у Гњилане.
„Планирамо дружење са децом тамо, са децом из Партеша. Бићемо њихови гости на вечери“, истакао је Филип Богићевић.
Шта ће деци јужно од Ибра значити њихова подршка?
Младићи верују да ће, пре свега, деци због које су прешли стотине километара, њихова подршка бити довољна порука:
„Да неко мисли на њих. Да су своји, да су ту. Млади људи знају кроз које муке они пролазе. Иако нисмо осетили њихове муке, знамо. Не можемо бити слепи на то, не можемо да окренемо главу. Главу смо једино окренули ка њима и ка њима смо кренули пешака. Једва чекамо да их видимо“.
Они су сада мали, али ће кроз године схватити да је баскет који са њима заиграмо, помоћ за њих – много више од лопте, игре, поклона
Водећи се тиме, исти би подухват, признају, поновили.
„Поврх свог терета на овом путу, ових 10 дана памтићемо до краја живота. Поносан сам на колеге, били смо једно уз друго, знајући за шта идемо“, истакао је Никола Јовановић, који свој 22. рођендан данас прославља на Косову.
Лично, овај их је хуманитарни подвиг променио. Посебан су им утисак људи које су сретали успут, њихова подршка.
„Људи су нам нудили помоћ свуда. Излазили из аутомобила. Сликали се са нама, пуштали нас у своје домове. Ово заувек остаје и баш због њих, и наше деце овде, ово би вредело понављати и то у већем броју“.
Лако је србовати из Београда, овде је тешко бити Србин
Тројица студената је изненада одлучила да своје пешачење из Сочанице до Звечана ипак настави аутомобилом.
Како су казали, послушали су савете да је то ипак безбедније.
„Између Лепосавића и Сочанице смо тако одлучили, из безбедносних разлога. Али не само то, жеља нам је била да испоштујемо људе који су нам на друштвеним мрежама свих ових 10 дана пружали подршку, да стигнемо све“.
Остаје нада да ће убудуће моћи да пешака оду до Призрена: „Да нам слобода кретања неће бити ограничена“.
Њихови родитељи нису били одушевљени њиховом идејом. Једном нису веровали да ће успети, о другом бринули због тежине подухвата, а трећем скренули пажњу на безбедност.
„Казали су ми да не истичем национална обележја, да се пазим. Слажем се са њима, лако је србовати из Београда, али је тешко овде бити Србин. Исто тако је много лепо. Срби на Косову нису заборављени људи“, истакао је Богићевић.
Студенти који пешаче већ девет дана стигли у Лешак: Циљ да помогну српској деци јужно од Ибра
Тројица студената у хуманитарном маршу од Београда до Звечана: „Заједно смо јачи“
Студенти који „марширају“ ка Звечану преспавали у Ушћу, данас настављају ка Рашки
