Прочитај ми чланакСтуденти у блокади сложно су изашли са захтевом у ком пола године од почетка протеста траже одржавање парламентарних избора, чиме је први пут грађанска побуна политички артикулисана. Међутим, камен спотицања могла би да буде чињеница да су последњи парламентарни избори прошли у сенци оптужби за крађу и бројне неправилности. Саговорник Нове каже да избори под садашњим условима нису могући, те да је решење разговор кључних актера у друштву, што би довело до формирања групације која би могла да победи Српску напредну странку.
Готово пола године од почетка протеста и блокада због погибије 16 људи у паду новосадске надстрешнице, студенти су упутили једногласан захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора у Србији.
„Студентски покрет иницирао је протесте до тада незабележене бројности, показао да глас младих није само бука, већ снага која може да покрене промене, врати достојанство и пробуди наду у правду и слободу“, навели су студенти, додајући да је покрет „доказао да је суверенитет наше земље у рукама народа“.
Студенти су најавили и подршку будућој изборној листи којој ће, како наводе, пренети поверење свих студената у блокади у циљу изласка из политичке и друштвене кризе.
Додатно су појаснили да се студенти неће кандидовати на изборима.
Горко сећање не децембарске изборе
Последњи ванредни парламентарни избори у Србији одржани су у децембру 2023. године. Остаће упамћени као симбол нерегуларности уз тешке отпужбе за изборну крађу.
Децембарски избори из 2023. године обиловали су бројним неправилностима – гласачи су увожени, додељивана су им фиктивна пребивалшта, на запослене у јавном сектору вршен је притисак да гласају за владајућу партију, а најугроженији су условљавани добијањем социјалне помоћи.
Да је читав државни апарат био упрегнут како би се обезбедила победа владајуће странке показује и сведочење психолошкиње Ане Лазаров, која је руководилац Одељења у Центру за социјални рад у Новом Београду.
Она је у ранијој изјави за Радар испричала да је шест дана пред заказане изборе 17. децембра 2023. видела је да је у новобеоградском Центру урађено на хиљаде решења о једнократној новчаној помоћи у износима од 15.000 до 60.000 динара. Не схватајући о чему се ради, потписала је преко 150 таквих решења. А кад је установила да се у ствари ради о лажним решењима о новчаној помоћи, одмах је отишла у полицијску станицу Нови Београд и дала о томе званичну изјаву.
Највише притужби на изборне нерегуларности било је на главном граду – Београду. Тако је посматрачка мисија ЦРТА саопштила да резултати београдских избора не одражавају слободно изражену вољу бирача који живе у њему“
Поред тога, из ЦРТЕ су нагласили да је на пет процената бирачких места за парламентарне изборе и на девет процената бирачких места за београдске изборе забележене неправилности које су непосредно компромитовале изборне резултате на тим бирачким местима.
Резултирало је тиме да власт у Београду није могла бити формирана, па су избори поновљени у јуну 2024. уз нове оптужбе за изборну крађу.
Не треба заборавити ни извештај посматрачке мисије ОДИХР који је такође показао да је било притисака.
„Основне слободе су генерално поштоване у кампањи, али је била нарушена оштром реториком, пристрасношц́у у медијима, притисцима на запослене у јавном сектору и злоупотребом јавних ресурса“ – писало је тада у саопштењу.
Разговор и договор су кључ
Коментаришући студентски позив на изборе, психолог и универзитетски профеосор Жарко Кораћ каже за Нову да у овом тренутку нема услова за фер изборе.
„Говорим пре свега о медијима, о контроли избора, о препорукама које нису уопште спроведене“, каже Кораћ.
Саговорник Нове оцењује да би свакако најбоље било направити договор политичких субјеката, односно опозиционих странака, студената, јавних личности…
„То је само један разговор, не кажем да би тако требало изаћи на изборе, али би те групације које су јавности месецима присутне да поразговарају и да процене шта је најбоље“, оцењује Кораћ.
Универзитетски професор каже да присуствујемо нечему што ја важно, имајући у виду да су студенти дуго избегавали политику, оштро се ограђујући од ње.
„Сада су први пут изнели политичке захтеве, али мислим да је ово што се догодило потпуно нормално, после месеци игнорисања од стране власти, напада на ректора, недобијања професорских плата…Студентски захтеву су од почетка били политички. Имамо једну еволуцију јавног мњена у овом тренутку, које иде у добром правцу, а то је да се створи групација која би победила Српску напредну странку на изборима, али не оним под овим условима“, закључује Кораћ.
