Прочитај ми чланакОно што Вучић брани, штавише о чему заједно са својом пропагандном машинеријом говори да је угрожено, обично то и постане, чак ако пре и није било у опасности. Ако јесте, бизарне ура патриотске приче СНС картел мајстора сигуран су знак да ће стање постати још горе, тј. да се режим спрема да тргује неким српским територијалним или другим интересом, па као увод у то, на своју понуду некоме скреће пажњу, и уз то диже цену. Укратко, када Александар без Косова у вези са неком српском земљом ускликне „не дам“, помолимо се, јер јасно је да позива невоље баш у њу!
На власт је 2012. године дошао пуних уста Косова и Метохије, а онда је учино све што је могао да изгубимо контролу над деловима те наше покрајине које смо раније држали. Тиме је евроатлантским моћницима платио дуг за то што су му омогућили да загосподари Србијом. Чим се учврстио на трону, појачао је своје заклињање у Републику Српску, па није ни чудо што је она данас најозбиљније угрожена од октобра 1995. године, када је постојала основана претња да буде освојена Бањалука.
Као што је Книн мало пре тога пао у Београду (август 1995), тако је и РС ове 2025. најугроженија оним што ради опскурни београдски режим коме се клањају, како позиционе тако и опозиционе, уцењене бањалучке политичке елите. Сукцесивним подривањем Српске, Александар Вучић, између осталог, својим страним менторима исплаћује рекет за толерисање његове аутократско-мафијашке владавине. Но, дошао је до тачке када то више није довољно.
Дочекали смо тако да интензивира и „одбрану“ Војводине. Празне приче о бујању сепаратизма у њој; бесмислена Декларација о њеној одбрани; мобилизација бранилаца скупљених с коца и конопца, од којих и рођене мајке беже. У складу са тим, испред зграде Министарства спољних послова Србије од стране Вучићевог „патриотског“ башибозука најгоре врсте, недавно је постављен огроман натпис: „Косово и Метохија и Војводина вечно Србија“.
Ужасно! Сви добро знамо колико је, услед велике количине уља које је Алек долио на већ постојећу косовску ватру, Косово и Метохија у пракси данас Србија. Сада својим НАТО налогодавцима, очито, перфидно нуди и Војводину ако му помогну да се ишчупа из огромних проблема у којима се нашао услед експлозије народног незадовољства. А ако су Американци, који су донедавно имали кључну реч у Северноатлантском пакту, у суштини незаинтересовани за сепарацију српске северне покрајине, са Немцима ствари стоје другачије.
Од када се Вашингтон војнополитички пасивизирао ако не и повукао из евроатлантских послова на Старом континенту, Берлин ту настоји да добије много запаженију улогу, а при томе се није одрекао старих експанзионистичких идеја Другог и Трећег рајха, те германске Хабзбуршке монархије, што се све пројектује и на нас. Своје интересе у војвођанској комбинаторици има и Орбан, баштиник угарског дела наслеђа поменуте царевине.
Он је са Вучићем договорио некакав српско-мађарски пакт као наводну противтежу албанско-хрватском војнополитичком груписању. То је, разуме се, превара. Све, овако или онако у балканским размерама наводно сврстане државе, изузев наше – Хрватска, Албанија и Мађарска – чланице су НАТО-а, док је косовски квазидржавни ентитет његова марионетска измишљотина. Ради се, отуда, о томе да је Вучић Србију на мала врата увео у Северноатлантску алијансу у којој сада коло воде Берлин, Париз и Лондон, исто као што је Ј. Б. Тито то на две године урадио са Југославијом преко Балканског пакта са НАТО чланицама Турском и Грчком (тај савез је постојао од 1953. до 1955. године). Лажни албанско-хрватски „пакт“ само је изговор за исто то: као Београд се спрема за одбрану уз помоћ Будимпеште од њених локалних НАТО савезника. Смешно! „Да се Власти не сете“ шта ради „наш“ спин диктатор.
Вучић се нада да ће тако купити помоћ за сопствени опстанак. Французи које српским новцем кљука како би га оставили на миру (а свашта могу да пусте о његовим везама са мафијом), срећни су да и даље имају тако галантног „клијента“. Но, зато Немци који желе да се код нас копа литијум, полако схватају да се око тога Србија толико дигла да та ствар није реална у догледно време. Стога, траже компензацију друге врсте. Њу виде у Војводини, у којој би „акције“ поделили са Мађарском, и тако ту „несташну“ државу, у околностима када се све више окреће Вашингтону али је Обран увек спремна за трговину (што је најбоље показао са одуговлачењем па онда пристајањем на сваки пакет бриселских санкција Русији, када добије надокнаду), додатно вежу за ЕУ.
Поново је тако активиран план претварања Војводине у „специфичну европску наднационалну регију“. Она би номинално остала у саставу Србије – јер Срби у њој доминирају а међу тамошњим делом нашег народа нема ни већих аутономашких а камоли сепаратистичких тежњи – али би добила драстично веће ингеренције него што их сада има. Војводина би стекла засебну полицију, много већу економску самосталност, право да доноси сопствене законе, итд. И била би посебним спонама повезана са Берлином и Будимпештом, уз неку врсту легализације њиховог „менторског“ (постмодерно окупационог) статуса ради „убрзавања ЕУ интеграција“.
Треба имати у виду да је и сада аутономија Војводине велика. Она је у домену образовања, здравства, културе, социјалне заштите, скоро потпуно ван ингеренција Београда. Министри из састава Владе Србије који се баве поменутим и још неким другим областима, имају – без претеривања – тек протоколарну улогу у Војводини. Чак понижавајуће не смеју у њу службено да дођу без договора са председником Покрајинске владе и њеним надлежним члановима. Са њима су партнери а не њима надређени фактори.
Док СНС није дошао на власт, јако је критиковао политику Демократске странке због јачања аутономије Војводине. Међутим, није од не одступио када је на њеном челу заменио ДС. Донео је 2014. нови Статут – највиши правни акт – Аутономне Покрајине Војводина, којим, иако је то тада лако могао да уради, није свео њену самоуправу на праву меру. То је пре свега допуна образовне и културне политике Републике Србије у том њеном делу у коме су мањине заступљеније него у остатку државе, на начин који погодује очувању њиховог идентитета (у Војводини их има нешто мање од 30 посто а у остатку Србије без КиМ тек мало више од 10 посто). И то је то. Зашто би Војводина имала, на пример, засебан здравствени систем?
Вучић то није мењао како се не би замерио својим страним господарима који желе слабу Србију. Уз то, одговарало му је дуплирање министарским места и низа других управних позиција, како би задовољио бројна гладна страначка уста, а и више може да се украде са две паралелне „јасле“ у сваком ресору, него само са једне. Коначно – како то неки тврде – породица Вучић је јако привржена енглеској традицији. У острвској монархији престолонаследник добија титулу „принц од Велса“, а некада је са њом у пакету ишла и та покрајина на управљање. Наши узурпатори власти са Алеком без Косова на челу, ради мира у фамилији, мало су изменили родовске норме, па су Војводину доделили Андреју као својеврстан феуд. Она има премијера и друге напредњачке функционере који је воде, али сви знају да се у њој и више од Александра пита његов млађи брат.
Тако, уместо да аутономију Војводине редефинишу у складу са својим обећањима, на корективне механизме за допуну републичке политике у интересу мањина али без штете за већину, перјанице режима су је формално задржали на старом нивоу, а неформално повећали. Пошто су они који у складу са Уставом имају кључну власт, у пракси пуке слуге председника који је узурпирао сва овлашћења, у Србији постоје два паралелна хијерархијска ланца његових извршиоца. Ту су они који номинално воде Републику, а заправо у многим доменима су ограничени само на Централну Србију, те они који управљају Војводином. Чак и вођство полиције у нашој северној покрајини, која над безбедношћу нема било какве ингеренције, свој положај доживљава половично аутономно у односу на Београд. Знајући незваничну поделу акција у држави, неретко закулисно питају Андрејево окружење коме је брат препустио главну реч северно од Саве и Дунава, како да у конкретним случајевима поступе.
Од такве, делом неофедуалне, делимично формално аутономистичко-асиметричне поделе Србије, до њене нове дубинске фрагментације, један је корак. СНС је залио раније просејано семе које до тога прикривено може да доведе без – како антисрпски стратези мисле да је могуће – већих тензија. Као што је мало по мало Вучић албанским сецесионистима поклонио и оно што смо имали на Косову без већег отпора у земљи, Евроатлантисти очекују да у пар корака – под велом приче о убрзавању ЕУ интеграција и стварању од северног дела Србије локомотиве која у правцу Брисела вуче целу земљу – буде креирана Европска Регија Војводина тј. редефинисана АП Војводина са радикално повећаним надлежностима, уз лажну причу да се тиме не ремети целовитост Србије. Све у свему, у питању би била реприза титоистичког аранжмана из 1974. године.
Тада је Војводина (као и Косово) заокружила статус конститутивног елемента Федерације који је на папиру део Србије. Слично томе, у догледно време планирано је да она добије позицију у оквиру ЕУ. Вучић је, како тврде упућени дипломатски кругови у Београду, пристао да на томе форсирано ради, упоредо са убрзавањем кретања Србије ка чланству у НАТО. Ради сопствених интереса – а то је што дуже експлоатисање Србије и онда када прође рок за то безбедан одлазак са власти – њен отимач је спреман да делује у прилог даљег комадања земље, које би у пуном обиму постало видљиво тек када сиђе са њеног врха. Било би све исто као са СФРЈ. Јасно је да се Југославија структурално распала и пре смрти Тита али то се видело тек када је диктатор кога су републички кнезови слушали умро.
Док је на челу Србије Вучић, данас се такође све се врти око њега, што покрива војвођанске пукотине које се сваким даном шире и продубљују, али када оде са власти планирано је да постане видљиво да су скоро све друге осим оне личне, аутократске копче, претходно уништене на релацији Нови Сад – Београд. То не смемо да допустимо. Борба против опскурног режима не сме да има за циљ само обнову демократије и спречавање даље криминалне пљачке овог народа, већ и спашавање његове већ окрњене националне државе!
Канцер се проширио много даље од Косова и ако желимо да наша држава преживи морамо хитно да приступимо њеном лечењу, зашта је предуслов радикализација борбе против оних који је разједају! Војвођанска опасност стварно постоји: она се презива Вучић. Знамо шта је Аца Антисрбин урадио са Косовом које је као бранио. Не смемо да му допустимо да то учини и са Војводином коју његови извршиоци дрско стављају у исту раван са Косовом, те сада „штите“ од маргиналних сепаратиста (који и тако све заједно са другим екстремним тзв. „другосрбијанцима“ раде за режим, иако се праве да су му опозиција) док тајно, упркос вољи становништва Војводине, припремају њено убрзано претварање у државу унутар државе!
