Нема више никакве сумње да је последњи европски диктатор А. Вучић, дубоко загазио у рат са Србијом, оно правом, већинском Србијом, које се он плаши, којој није дорастао, која је преко својих леђа пребацила све ратова у двадесетом веку, а два века раније устала из отоманског мрака. Диктатор је у оправданом страху, јер та Србија није поданичка ни кукавичка како би он да је представи као њен наводни спаситељ. Зла које је починио и још увек чини, хоће да „крунише“ грађанским ратом који провоцира. Ред би био да одговара пред преппорођеном државом, њеним институцијама и народом, да оде на тешку робију, да пати као што су под његовом злочиначком тиранијом патили сви они који нису без њега и његове лоповске фаланге могли ни да се запосле ни да живе. Специјални рат који води, потпуно је погрешан: ударио је на већег од свега што му је познато, то је народ Србије кад се подигне на буну…То ниједна страна империја није савладала.

Последњи европски тиранин, српски диктатор А. Вучић, остаће упамћен као Краљ Иби из гротескне комедије француског комедиографа Алфреда Жарија. Краљ Иби је је потпуно идентичан лику полуделог Вучића: он је, како стоји у књижевној анализи овог лика: примитивни, кукавички, похлепни и славољубиви Краљ Иби, који у почетку своје аутократске владавине обасипа поданике златницима.

Међутим, убрзо је навукао је бес народа када је одлучио да их понизи, те да побије све племиће и све државне службенике и уведе огромне порезе, због чега руски цар Алексеј креће у војну акцију против тако крвавог деспота, који на крају бежи у иностранство.

„Краљ Иби“ по Жаријевом тексту одигран је у београдском Атељеу 212 први пут 1964. године (и наредних двадесет година, све до смрти главног глумца, славног Зорана Радмиловића, који је у жару импровизације, као Краљ Иби, изговорио чувене реплике: „Какав народ?! Шта ће ми народ! Дајте ми други народ!!!“

На несрећу, тиранија Александра Вучића је све само не комедија. Овде је реч о особи злочиначког карактера, спремној на најподмуклије методе уништавања људских живота, на простачке подвале и бесрамне лажи, осветничке акције против свих који друкчије мисле од њега, па коначно и на оружане нападе на грађане државе коју наводно представља. Ипак, ово Зло још није све рекло. Наиме, већ дуже времена, А. Вучић спроводи специјални рат против Србије и њених грађана. Спроводи га посредно и непосредно.

Окупио је око себе и корумпирао најпримитивнији друштвени шљам, који у његово име шири застрашујућу мржњу и прети крвавим обрачунима, ако њему „падне круна са главе“ да ће и побуњеном народу главе падати. И ту његову отворену претњу треба схватити као део специјалног рата који свим средствима води против Србије. У сврхе тог специјалног рата, око српског диктатора нашли су се и неки бескарактерни, бестидни „интелектуалци“, потпуно аморална друштвена канализација, поткупљива и склона свакој превари и велеиздајничким пословима.

Ипак, методе и тактике Вучићевог осветничког похода на све што је здраво и лепо у Србији, имају много „богатији“ садржај од хорде бескрупулозних плаћеника. Хронике догађаја који се директно режирају из његовог кабинета, али и из његових Служби и њима припадајућих мафијашких филијала у земљи и региону, у већини случајева су „креација“ отпадника израелских служби безбедности, углавном „намештеника“ разних медијских кућа, маркетншких и ПР агенција из Тел Авива.

Међу њима свакако је Асаф Еисин, који је радио најпрљавију председничку кампању за Вучића 2017. године (и све остале најпрљавије кампање и акције у јавном простору Србије). Еисин је радио заједно са Ароном Шавивом, власником компаније „Шавив стратеџи енд кампеинс“, који је између осталог водио изборне кампање ДПС-а Мила Ђукановића у Црној Гори, али и за израелског премијера, Бењамина Нетањахуа.

Много раније, сусрет Александра Вучића и Асафа Еисина догодио се 2004. године, када је радио на његовој кампањи за градоначелника Београда. Вучић је тада изгубио а Асаф је потом 2008. године радио као саветник у кабинету Бориса Тадића и према изворима МТ, увелико „помогао“ Тадићевом паду са власти. Све то, према претходном договору са обе израелске Службе, са циљем да се „убаци“ код Тадића, те да упозна Тадићевог шефа кабинета (заврбованог доушника руског ФСБ, покојног Миодрага Мићу Ракића) са Александром Вучићем кога ће убрзо да „препоруче Европи“ као класичног штеточину и корисног идиота…

Посредник у тој акцији била је француска агентура, на добро познатом састанку у хотелу „Ритз“ у Паризу 2009. године (А. Вучић се, након „провале“, на себи својствен начин правдао: „У том хотелу смо попили само киселу воду. Имали смо пара и платили, а цена није била превисока“).

Али, поменути Асаф Еисин је тек један од неколико врхунских израелских мајстора манипулације јавношћу, који су до данашњих дана укључени у специјални рат последњег европског тиранина против Србије и њеног народа, против породица, против деце, омладине, против пољопривредника, радника, против образовања, здравља, културе, против слободе медија, против парламентаризма…

Укратко, против самог бића српског друштва. Тако монструозан план убијања једне државе и живота у њој, могао је да смисли само неко ко је планирао да Србију избрише не само из историје него и из географије (што А. Вучић иначе ради у источној Србији преко кинеских компанија, где живота више нема и где руше брда и планине, мењају токове река и трајно их загађују, а планира и даље увођење злогласног Рио Тинта да похара западну Србију).

Један други пропагандиста, Боаз Топоровски, израелски политичар, председника партијске фракције Јеш Атид, у Кнесету (израелског парламенту), дуго већ ради као саветник српског диктатора, а 2023. године „прославио се“ текстом под насловом „Како је Вучић спречио Трећи светски рат“ (који је преведен и достављен свим АВ билтенима и телевизијама) а који је имао за циљ да убеди добар део иначе лоботомиране српске јавности да је баш тако било, што је и заиста код једног дела становништа прихваћено као „жива истина“ и „неприкосновена збиља“. Армија службиних „пешака“ кренула је тих дана да хвали „великог Вођу“ како је спасао планету од Трећег светског рата. Да народ „утврди градиво“.

Иначе, Боаз Топоровски је током свог првог мандата у израелском парламенту (Кнесету) председавао Парламентарном групом пријатељства Израел-Молдавија и био председник посланичке групе израелско-српског пријатељства. Посланик је опозиционе Јеш атид партије. Припада млађој генерацији политичара у Израелу (нема још 50 година живота). Био је члан Комитета за унутрашње послове и животну средину, Одбора за финансије, Комитета Дома, Одбора за науку и технологију и Заједничког одбора за буџет Кнесета. Израелске службе Топоровског виде као вештог мешетара, а за Вучићевог саветника, наводно је „делегиран“ од стране америчке корпорације „Black Rock“, која иначе „стражари“ и господари ванредним стањем у Србији, како би сачувала постојеће и неке још незапочете инвестиције, спровела масовну експлоатацију природних богатстава и извршила исељење становништва тамо где то буде потребно.

О Срулику Аинхорну, израелском мајстору политичких манипулација и тактике специјалних ратова против читавих држава и система, најшира јавност у Србији не зна ништа. Она „посебна“ зна прилично, али, не и све што треба да зна. Рецимо, ко је уопште „деташирао“ Аинхорна у Србију, те зашто је постао саветник Александра Вучића за односе са јавношћу поред осталих Израелаца који раде тај посао.

Нешто је ипак познато: Срулик Аинхорн је свој први значајнији ангажман имао на израелској политичкој десници где је радио за чувеног Авигдора Либермана, познатог по аутократским амбицијама и изјави да „нема грађанства без лојалности“, прецизније, да је грађанин само онај који је покоран свакој власти…Израелски лист Харец, описујући Аинхорна, каже да се он није бавио само политичким маркетингом протеклих година. Харецови звори даље тврде да је помагао и приликом извоза српске муниције у Израел, а за коју кажу да је допремљена преко територије Црне Горе (претпоставља се поморским путем, трговачким бродовима из Луке Бар)…Заправо, Аинхорн је планирао да искористи то што је био саветник српском диктатору Вучићу, али и црногорском премијеру Милојку Спајићу и организује састанке представника Служби како би се договорио транзит српске муниције у Израел, преко црногорске територије.

Недуго након те „операције“ у Израелу је наводно покренута истрага против Срулика Аинхорна. Од тада, он живи у Београду под Вучићевом заштитом где је регистровао консултантску фирму преко које остварује приходе из буџета Србије и других познатих и непознатих извора и послова којима се бави. Аинхорнова улога јегову улогу у извозу муниције из Србије у Израел (на почетку обрачуна са Хамасом), али и детаљи ПР кампања коју ради за А. Вучића (његово приказивања као миротворца у глобалним сукобима), донело му је мултимилионске приходе, које му владајућа мафија ове земље исплаћује директно из џепова пореских обвезника.

Еинхорн је схватио да је А. Вучић „широке руке“ кад је његова лична промоција у питању, тим пре што ту руку лако и брзо завлачи у државну касу. Тако му је пало на памет да му узме још неке милионе за дружењем са звездама популарних подкаста, и преко ангажовања познатих аутора да пишу афирмативно о њему, до закупа грандиозних билборда у западним престоницама који промовишу „Вучићеву еру“. Аинхорнова кампања је планирала и да Вучић буде гост у неким од најпознатијих америчких подкаста код аутора као што су Џо Роган, Крис Андерсон, Гај Раз и Бен Шапиро.

„Србија сија кроз свог председника“, написао је Срулик Аинхорн у својој колумни за Јерусалем Пост у децембру 2023. године. Предложио је и то да се Вучић прикаже на једном од главних билборда на Бродвеју у Њујорку са натписом: „Хамилтон је леп, али Србија је најбрже растућа економија на Балкану“, што је био слоган који је био нека врста одговора на тадашњи хит-мјузикл који се у то време давао на Бродвеју.

У Израелу је касније, као ексклузива, откривена кампања коју је он припремио за Вучића, а на основу једног од тајно добијених докумената из афере познате као „Катаргејт“ која је месецима потресала Израел, а имала је везе са мега-корупцијом коју су шеици из Катара организовали у време уочи Мондијала (Светског првенства у фудбалу), у чему је Вучићева мафија учествовала преко својих израелских посредника.

На питања неких израелских медија о његовом ангажовању за Вучића, Аинхорн је преко своје израелске компаније Перцептион кратко изјавио: „Срећни смо и поносни на наш рад са председником Србије, правим пријатељем Израела и јеврејског народа, који води Србију ка међународним успесима“.

Има смисла да га овај компромитовани службеник израелског „Шимбета“ хвали, јер му је понудио заштити од судског прогона у Израелу, мада је „пријатељ Израела и јеврејског народа. Интерес је на обалама Тел Авива увек био на првом месту.

Уз помоћ својих израелских саветника, у специјалном рату коју води свим средствима против Србије и њеног народа, у својој подмуклој стратегији, А. Вучић се поиграва и са већ пропалом причом о главном режимском пропагандном центру, Радио телевизијом Србије (РТС), која се према сугестијама из његовог кабинета, „самопрогласила одсутном“. А, све је почело овако…

Дана 18. априла 2025. године, злогласни Дневник 2 Радио телевизије Србије, почео уобичајено у 19:30 х, али је у 19:48 х завршен без водитеља у студију! Већ сутрадан, први потез Ђуре Мацута, председника Вучићеве наводне владе, било је привођење Ректора Универзитета у Београду, Владана Ђокића.

Истог дана, Европска Комисија поздравила је формирање нове Владе Србије. Мацут је могао да настави са својим нечасним пословима, у служби разбојничког режима. А, РТС, њен режимски клан у овој кући срама, нашао је привремено станиште, Сремску телевизију у Шиду, што је требало да покаже, како је, ето, Вучићев режим немоћан пред „насиљем студената“, који скоро пола године воде надчовечански гандијевски, ненасилни улични протест у свим градовима и општинама у Србији.

Грчка је 2013. године укинула своју државну телевизију, која је имала традицију дужу од 60 година и више од 2.600 запослених. Нема потребе третирати РТС као да је света крава након свега што је приредила грађанима Србије доброг дела региона где живи овај народ, током последњих 35 година.

Не постоје две истине у специјалном рату који против државе Србије и њених грађана већ дуже времена спроводи мафијашка фаланга Александра Вучића. Али, овај диктатор се труди свим силама да прикаже како се баш против њега води „специјални рат“, док га он лично спроводи свим средствима против 6,5 милиона грађана Србије. Наиме, Србија данас има највеће друштвене неједнакости у целој Европи, а Вучићева пропаганда свом снагом ради на такозваној „националној хомогенизацији“, како би била разбијена свака могућност да његова пребогата мафија буде угрожена.

Да би овај злочиначки пројекат успео, диктатура АВ посегнула је за свим најсавременијим средствима насиља, како би застрашила, физички угрозила и држала у покорности читав народ и државу. Један од бројних система за спровођење специјалног рата у Србији, нашао се у рукама Александра Вучића, на начин како је то недавно описао швајцарски лист Соннтагс Блицк.

Наиме, једна швајцарска компанија испоручила је српској влади систем за геолокацију и прислушкивање, а прецизнија информација каже да је та компанија за рачун Швајцарске Конфедерације одобрила продају тог система још 2023. године. Конфедерација одобрила испоруку ИМСИ-хватача у вредности од скоро 2 милиона швајцарских франака (2,11 милиона евра) владиним органима у Србији. Надлежно швајцарско министарство ни до данас (2025) није дало никакву информацију о томе да ли је опрема испоручена српским обавештајним службама или Министарству унутрашњих послова, нити је открило име швајцарске компаније која је испоручила опрему.

Према изворима МТ, она је испоручена током 2024. године и одмах стављена у функцију специјалног рата Александра Вучића и његовог режима против Србије, њеног народа и државе.

У децембру 2024., Амнести интернешенел је објавио да су телефони бројних активиста и новинара инфилтрирани од стране зараженог шпијунског софтвера под контролом српских обавештајних служби. Ова организација располаже подацима да је оваква акција АВ режима широко распрострањена и систематична.

Занимљив је и швајцарски закон који у овом случају каже да би испорука оваквих система и опреме за надзор био забрањен да постоји основана сумња да ће се користити за репресију у земљи наручиоца. У том смислу се накнадно огласио и портпарол швајцарског Државног секретаријата за економска питања (СЕЦО) Fabian Maienfisch, чију изјаву је пренео већ поменути Sonntags Blick, а у којој он тврди да у време када је извоз одобрен, „није било довољно доказа да у Србији има репресије“!

Диктатору „гори под ногама“. Светска изложба EXPO 2025 тренутно се одржава у Јапану, у Осаки. Отворена 13. априла 2025. У те сврхе, пребогати Јапан уложио је 1,15 милијарде америчких долара. На изложби учествује више од 160 земаља. Представљене су тамо иновације у областима медицине, вештачке интелигенције и свемирских технологија, а међу атракцијама летећи аутомобили и мини-срце из матичних ћелија. Укупно, трошкови јапанске владе за EXPO 2025. процењују се на 164,7 милијарди јена (око 1,15 милијарди долара).

А, Вучићева мафија дошла је до процене да ће 2027. године за EXPO у Србији уложити свих 20 миллијарди евра. За тај новац, треба очекивати да изложе васионски брод, али како ствари изгледају, овај диктратор неће бити присутан том догађају, ако га уопште и буде.

Његово криминално лице, његов тешки нарцисоидни поремећај, показала је и још једна „епизода“ новијег датума…На дан када су студенти послали писмо француском председнику Мануелу Макрону и поставили питање зашто Француска сарађује са балканским диктатором, он је Вучићу послао авион типа Фалцон 6x.

Тај Falcon 6x, који је за себе тајно купио Вучић, а платили га сви грађани Србије, слетео је на аеродром „Никола Тесла“. Акција је ишла овако: АВ је на на намештеном тендеру, по договору са Макроном, омогућио француској компанији Ванси, која је иначе власник аеродроме „Никола Тесла“ у Београду, да купи тај авион (новцем из буџета Србије), а онда је поклоњен српском диктатору… Коначно, поменути Falcon 6x је најновији и најлуксузнији модел, производи се од краја 2023.године – до сада је испоручено само тринаест оваквих летелица. Основна цена му је 53 милиона долара. Унутрашњост авиона је по специјалним захтевима купца (у овом случају Вучића) рађена у Америци.

Али, наравно, и пад је лет, рече једном давно кинески филозоф Конфучије…

А 1.

Колаж слика општег слома

Док је трајао Вучићев СНС циркусу у Пионирском парку у Београду након масовних студентских и грађанских протеста од 15. марта 2025., снимљен је међу његовим „уличним псима“ и батинашима син извесног Милана Остојића званог Сандокан, који је као члан „шабачке криминалне групе“ правоснажно осуђен на деценију затвора због подстрекавања на убиство… А. Вучић се хвалио да таквих и са таквом биографијом има око 17.000 (не зна се где их је пребројао), а наводно су му лојални, те их зове „лојалисти“. Показало се да су и ти „лојалисти“ сви исти и да им је само новац потребан. А, овај режим га има све мање, а дугова све више.

И док он спроводи и један овако примитивни један специјални рат, а најављује и прави, један тежак шамар Србији стигао је са Косово и Метохије, на дан Ускрса, кад је у Приштини устоличена нова Косовска православна митрополија. Церемонију инаугурације предводио је први косовски архиепископ Никол Џуфка. И, ево шта је Никол Џуфка казао за „Радио Косова“ том приликом (на албанском језику): „Од данас, на ускршњи дан, почиње ново поглавље за албанске и косовске православне вернике на Косову. Такође је важно да и сама Република Косово има своју Албанску православну аутокефалну цркву“…

Укратко, није далеко дан кад ће Васељенска патријаршија да потврди постојање једне такве аутокефалности. А, шта за то време ради СПЦ? У Москви је, на велику срамоту, патријарх СПЦ Порфирије (Првослав Перић) да су пред камерама и за столом пред руским председником Путином, казао: „Протести у Србији су покушај обојене револуције, јер центри моћи са Запада желе да униште српски идентитет и културу“.

Ван камера, затражио је Порфирије и помоћ Русије у сузбијању протеста у Србији, иако ти захтеви нису потребни јер ће Русија још неко време, преко своје агентурне мреже, да држи Вучића као лојалног слугу…

Иначе, Првослав Перић се није случајно нашао на Косову и Метохији, у „изборним околностима“ (баш кад је АВ „Српска листа“ положила заклетву на верност албанском Косову).

Извори МТ у Приштини категорично тврде да је Перић дошао „на позив“ „архиепископа“ Н. Џуфке. Да ли постоје назнаке могућег томоса? Сада је само је питање времена када ће тражити да српске средњовековне манастире присвиоје, слично македонском сценарију.

Подсетимо, Првослав Перић је био члан Савета РРА/РЕМ од 2005., а затим и председник од 2008. све до маја 2014. године. Дакле девет година година…У његово време долази до потпуне духовне и културне деградације медија и уништења здравиг разума у сваком смислу. Порфирије је човек кога је Вучић лично поставио за патријарха, а ко је ту коме стварно „патријарх“ могло би се уз поштену тужилачку истрагу сазнати ускоро.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Израел, специјални рат, Срби