Прочитај ми чланакСтудију је водила др Максин Вотерс, у сарадњи са др Маром Влок и др Етересијом Преторијус, а спроведена је у сарадњи између Универзитета Стеленбош (Јужна Африка) и Универзитета у Ливерпулу (Велика Британија).
Њихови налази показали су:
Искључива веза између мРНА вакцина (Фајзер) и појаве ПВС/ВАИДС, без повезаности са ковид инфекцијама или „дугим ковидом“.
Присуство микроугрушака (microclots) и “урушених” протеина задужених за згрушавање крви и имунитет.
Повишени нивои протеина коагулационих фактора X и XИ, серумски амилоиди А1 и А2, као и атрактин, који је повезан са оштећењем унутрашњих зидова крвних судова.
Укупно 26 протеина било је повишено, а још 26 озбиљно снижено, укључујући кључне делове антитела и регулатора имуног система.
Детектовано је присуство амилоидних наслага – лепљивих протеинских формација које се тешко уклањају и могу изазвати хроничне упале и згрушавања.
Посебно забрињавајуће јесте то што се показало да се ова стања развијају независно од инфекције вирусом, и искључиво су повезани са вакцинацијом.
Иако симптоми ПВС (поствакцинални синдром) личе на оне код „дугог ковида“, механизми су потпуно различити.
Научници упозоравају да се ради о дуготрајном запаљенском процесу, потенцијално доживотном и да захтева нове стратегије лечења.
Закључак студије:
Ова открића бацају ново светло на имуни одговор тела на мРНА вакцине и постављају озбиљна питања о безбедности, дијагностици и третману вакцинисаних особа са сличним симптомима. Потребна су хитна и независна истраживања да би се ова питања разјаснила.
