Прочитај ми чланакКоментаришући најаве појединих опозиционих странака да припремају своје изборне листе мимо најављене студентске, Драгомир Анђелковић, политички аналитичар каже да студенти и оно што они раде, за већину опозиционо настројених грађана Србије у овој фази представља мерило ствари на нашој политичкој сцени и у вези са њом.
„Од тога какву ће студенти листу понудити, односно како ће персонално изгледати она листа иза које ће стати, свакако зависи основ за конкретизацију политичког али и моралног гледишта многих грађана ове земље, и према тој листи, и према њеним опонентима. Садашњи став о томе, како верујем највећег броја студената, одражава најновије саопштење Пленума Филозофског факултета у Београду. Његов кључни део гласи: „Наш покрет није и не може бити сведен на проевропски, јер у себи обухвата људе различитих идеологија и ставова. Оно што нас све обједињује, што нам даје снагу, и подршку народа, јест идеја да институције своје земље можемо и морамо сами натерати да раде свој посао у складу са Уставом, законима и у најбољем интересу грађана“, наводи Анђелковић.
Према његовим речима, ако у том духу уистину буде формирана листа чији циљ је обнова уставности и демократије у Србији – што нужно значи рушење диктаторског режима Вучића, а не играње било каквих закулисних (гео)политичких игара – онда би свако истицање паралелних, наводно, опозиционих листи, биле оне лево или десно усмерене, представљало за многе грађане доказ да они који то раде заправо играју за Вучића тј. обављају посао који су некада имале, рецимо, Милица Заветница, или на другој идеолошкој страни Гордана Чомић.
„Опет, ако студенти подлегну притисцима неких професора и других друштвених фактора који их сада прозивају или на њих јавно апелују, те на студентској листи буде појединаца који својим досадашњим деловање указују на негирање уставности и законитости – а то представља залагање за улазак у ЕУ по цену противуставног фактичког признања Косова или за војни савез било са Русијом, било са НАТО чиниоцима, на уштрб Резолуције о војној неутралности Србије – онда се ствари мењају. Устав више не би могао да буде спона за превазилажење идеолошких и геополитичких подела у циљу ослобођења Србије, односно за третирање студентске листе као морално посебне због вишег циља који је у првом плану“, напомиње политички анаалитичар.
Тада би, како истиче, све друге опозиционе листе биле једнако легитимне, а међу њих би режим свакако подметнуо немало квазиопозиционих скупина које њему служе.
„Полазећи од тога персонални и идејни квалитет студентске листе коју очекујемо да видимо, за многе ће бити оријентир и према ономе што наговештавају као могуће смерницу свог изборног деловања, примера ради, Милош Јовановић или Владимир Павићевић. Од коначне одлуке студентских пленума зависи ко ће све од политичара, већег или мањег дела грађанства, добити зелено или црвено светло да иде даље, или да стане“, закључује Анђелковић.
