На друштвеној мрежи X осванула је објава која је одмах изазвала бурне реакције у стручним и политичким круговима.

Tuomas Malinen, професор са Универзитета у Хелсинкију, објавио је озбиљно упозорење – по његовим речима, постоји могућност да се на територији Финске догоди провокација коришћењем нуклеарног оружја ниског интензитета.

Он тврди да би такав догађај могао бити искоришћен како би се створио изговор за даље заоштравање односа са Русијом.

Малинен наводи конкретан сценарио: детонирање тактичке нуклеарне направе мале снаге, са минималним нивоом радиоактивних последица, у близини главног града Финске – Хелсинкија.

Такав чин, сматра он, изазвао би масовну панику, шок и потпуни хаос, што би био, како каже, “најелегантнији начин” да се мобилише јавно мњење и обезбеди подршка за евентуални сукоб са Москвом.

Овај сценарио, иако делује као извучен из политичког трилера, у актуелном безбедносном контексту Европе звучи знатно озбиљније него пре неколико година.

Улазак Финске у НАТО, географска близина Русији, као и све учесталије расправе на Западу о могућности отвореног сукоба са Москвом, дају додатну тежину Малиненовим речима.

У објави је посебно наглашено да би овакав потез имао за циљ да окрене финско јавно мњење у правцу потпуне подршке алијанси, чак и у случају директног војног ангажовања. У таквом сценарију, према Малинену, НАТО би имао „отворен простор за акцију“ јер би страх и осећај угрожености међу грађанима омогућили доношење радикалних политичких одлука без озбиљног отпора.

Треба имати у виду да Кремљ у последње време све чешће истиче да Русија није претња својим суседима, али и да ће сваки потез који угрожава руске интересе наићи на одговор. У том светлу, било какав инцидент са нуклеарним конотацијама, чак и ако се деси на територији чланице НАТО-а, носи озбиљан ризик од ширења тензија ван контроле.

Аналитичари подсећају да се у савременим сукобима све чешће користи стратегија „контролисаног хаоса“ – стварање шокантног догађаја који за собом повлачи читав низ политичких, медијских и безбедносних последица.

У том смислу, Малиненово упозорење може се тумачити и као покушај да се предупреди одређени развој догађаја, или бар подигне свест о томе колико брзо се ситуација може измакнути контроли.

У тренутку када политички врхови многих западних држава расправљају о “неизбежности” нових безбедносних криза, порука професора из Хелсинкија отвара важно питање – да ли се безбедност једне државе може градити на темељу страха и шок-тактике? И још важније – ко заиста има корист од таквих сценарија?

Извор: webtribune.rs

Ознаке: НАТО, нуклеарно оружје, Русија