Прочитај ми чланакУ долини Јадра, истина је одавно опасна реч. Када истина смета – она се гуши, скрива и фабрикује. То је стратегија коју већ годинама спроводи Рио Сава Експлорешн, ћерка фирма Рио Тинта, у покушају да себи прокрчи пут до литијума, по цену уништавања природе, здравља људи и елементарног достојанства грађана Србије. Наравно, све то уз подршку актуелног корумпираног режима на челу са Александром Не дамо Србију Вучићем.
Најновија дешавања односе се на испитивање воде у Јадру. Компанија најављује нови круг анализа, али искључиво у извођењу Института „Јарослав Черни“, институције чији су досадашњи налази више пута били доведени у питање. Удружење „Не дамо Јадар“, на челу са Златком Кокановићем, с правом захтева паралелно узорковање воде од стране независних стручњака, али Рио Сава то одбија. И то са бесрамним образложењем: „није пракса“.
Па чија је то пракса? Пракса заташкавања, пракса једностраног „стручног“ мишљења, пракса извештаја по мери инвеститора, пракса која одбија проверу, али захтева поверење. У Србији, где се институције стављају у службу капитала, то јесте пракса!? Међутим, то није научна метода. Нити јавни интерес. Нити истина.
Мештани траже само једно: истовремено узимање узорака и поређење резултата. У томе нема ничег радикалног – само основна логика и минималан ниво транспарентности. Управо оно што компанија очигледно не може себи да дозволи.
Зашто? Зато што би независна анализа могла да покаже оно што Рио Тинто годинама покушава да заташка – да геолошка истраживања и будућа експлоатација литијума носе огроман ризик за водотокове, земљиште, биодиверзитет и живот људи. То већ годинама истиче проф. др Драгана Ђорђевић заједно са својим стручним сарадницима, чији рад је заснован на ригорозним, научно верификованим подацима и представља последњу линију одбране истине у овом случају.
Зато се и води прљава кампања против саме идеје да се струка не може купити, а научне чињенице не могу ућуткати. Нажалост, у овом криминалном неокапиталистичком систему, свако ко постави незгодна питања – постаје мета. Свако ко тражи доказе – постаје непријатељ.
Иза одбијања паралелног узорковања стоји једноставна логика: ко контролише податке, контролише наратив, а ко контролише наратив, контролише исход.
Зато је ово питање далеко веће од једног испитивања воде. Овде се ломи питање да ли грађани Србије имају право да знају шта им се припрема? Да ли имамо право да верујемо својим научницима, а не плаћеним студијама? И да ли страна корпорација сме да диктира услове у земљи у којој ниједан грађанин није гласао за њих, а већина не подржава идеју о копању?
Да не идемо предалеко од саме суштине. Да будемо јасни, ово што ради Рио Сава је у ствари седми по реду покушај да се дискредитује и повуче научни рад проф. др Драгане Ђорђевић и њених стручних сарадника из међународног научног часописа. Рад који не представља мишљење, него документује научне чињенице, који не спекулише, већ доказује. И што је најважније – рад који прецизно показује како геолошка истраживања и планирано рударење у долини Јадра имају директне, кумулативне и дугорочне штетне последице по воду, земљу и живот људи. Управо тај рад, базиран на резултатима независног мониторинга, представља најтврђу научну барикаду испред корпоративне експанзије.
Рио Тинто не може да га побије научно – па покушава административно, политички, и ево сада, по седми пут, на мала врата, преко „контролисаних“ испитивања, да га обори и прогласи неважећим. Јер ако тај рад остане у оптицају – остаје и доказ да је цео пројекат у супротности са здравим разумом, екологијом и јавним интересом.
У томе је суштина – није проблем једна лабораторија више, већ једна истина мање. И зато, кад компанија одбија упоредно узорковање, она не штити метод – она штити лаж.
Ако је вода у Јадру чиста – зашто бежите од проверe? Ако сте у праву – зашто не дате другима да то потврде? Истина се не боји конкуренције. Само лаж се крије иза монопола.
Јавност има право на пуну, проверену и независну истину. А ко одбија истину – већ је признао кривицу.
