Прочитај ми чланакНа жалбу професора Универзитета у Београду, због незаконите Уредбе Владе, којом су им драстично смањене плате, а коју су упутили Уставном суду Србије пре тачно два месеца, још нико није одговорио. Срамота је, да се од 11 судија Уставног суда, нико, у периоду од 60 дана, није удостојио да се позабави случајем, који је наставнике у високим школама готово оставио без плата и утицао на све масовније протесте широм земље, који трају већ пола године. Одуговлачење одлуке, међутим, не изненађује, кад је познато да Уставни суд годинама не одговара на бројне захтеве, а већина судија је у спрези са актуелном влашћу.
Уставни суд, иначе, ради успорено, поспано, нарочито кад су у питању жалбе грађана које утичу на „виталне органе“ нашег друштва, па се дешава да спорови у прашњавим фиокама чекају и по неколико година.
Тако судије Уставног суда до данас нису одговориле ни на жалбе о крађи избора из 2023. године, а представници опозиционе листе „Србија против насиља“, која је учествовала на изборима, су још почетком 2024. године поднели Уставном суду захтев за поништавање избора у граду Београду у целини, који до данас није решен.
„Уставни суд је изразито спор и не води рачуна о значају предмета, па подсећа на ноја који забија главу у песак“, изјавио је тада Саво Манојловић, директор иницијативе Крени-промени.
Неажуран рад и занемаривање предмета који нису у интересу власти, одавно су, нажалост, пракса судија Уставног суда, међу којима седе људи који отворено подржавају режим.
Подсећамо да игнорисање жалбе о Уредби о платама није први пут да Уставни суд ради у интересу државе. Такође, готово све судије Уставног суда, на челу са председницом Снежаном Марковић, средином 2024. године гласале су да се уредба Владе Србије о укидању пројекта „Јадар“ прогласи неуставном и незаконитом.
Другим речима, Уставни суд је укинуо одлуку о забрани ископавања литијума у долини Јадра. Наиме, већина судија, које одлучују о судбини нашег друштва, иначе се не експонира јавно, иако међу њима има познатих лица, а неки су довођени у везу са Српском напредном странком.
Нема рокова за одговор на жалбе
Поразна је чињеница да судије Уставног суда немају никакве рокове за одговор на жалбе грађана.
„Уставни суд не реагује на нашу жалбу о Уредби јер је у питању високо политизована ствар. Иначе, Уредба је један кроз један неуставна, а не морате бити правник да бисте то закључили. Међутим, ако они нису реаговали на поднесак којим је требало да се утврди изборна крађа 2023, онда ово нимало не чуди. Судије Уставног суда немају никакав рок у овој држави. Да се појави вест на дневнику РТС-а како је прошло три месеца, а да нико није одговорио на жалбу, то би значило да се нешто мења у овој држави“, објашњава за Нова.рс Миодраг Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
Петоро уставних судија, истиче он, има и наставнички ангажман, али их ова проблематика изгледа не погађа.
„Имате једног од њих који као портпарол СНС-а иде по телевизијама и заступа интересе режима. Нико од њих нема неку стручну, ни друштвену тежину, нити било какву. То је једна екипа, у најбољем случају, људи без икаквог друштвеног утицаја, а у најгорем, оних који су злонамерно уз власт, шта год да она чини. Уставни суд нема никакве рокове за жалбе, па верујем да ће оног момента кад се буде укинула Уредба, они донети одлуку како је била неуставна. Нема леба од Уставног суда“, наглашава професор Јовановић.
Судије Уставног суда
Снежана Марковић, председница Уставног суда
На овој позицији нашла се захваљујући измени Закона о Уставним судијама, јер је испунила све услове за старосну пензију. Именована је првобитно 2019, а потом реизабрана 2022. године.
Илија Девић, власник АТП Војводина, рекао је да је њено именовање било враћање услуге за спречавања извршења правоснажне извршне судске пресуде, коју је донео Привредни Апелациони суд 2013. године у корист АТП „Војводина“, у износу од око 17 милиона евра са каматом.
Како је објављено на сајту Агенције за спречавање корупције, плата председнице Суда је половином 2024. износила 730.000 динара, а већ 2025. скочила је на невероватних 942.832 динара.
Као чланица Комисије за правосудни испит у Уставном суду – грађанско право, месечно прима још 68.500 динара, а као члан Републичке комисије – нотарска комисија у Уставном суду, квартално зарађује још 58.000 динара. Укупно заради 1.070.000 динара сваког месеца.
Милан Шкулић, заменик председника Уставног суда
Професор Шкулић у Уставном суду прима месечну плату у висини од 461.827 динара, што је разлика између плате судије Уставног суда и плате редовног професора на Правном факултету у Београду, која се прима из буџета.
На Правном факултету као редовни професор зарађује 145.242 динара месечно, за научно – истраживачки рад 42.917 динара, а као предавач на Правосудној академији 13.736 динара. Укупна месечна зарада 663.722 динара.
Драгана Коларић, судија
Коларић је била на мети критика због чињенице да је у браку са Срђаном Коларићем, чланом Главног одбора СНС и некадашњим председником Општине Чукарица, а изабрана је на предлог бившег председника Србије Томислава Николића.
Као судија Уставног суда прима плату у висини од 720.000 динара, иако је до пре само годину дана на овој функцији зарађивала 467.000 динара.
Као професорка Криминалистичко-полицијске академије у Београду зарађује 36.000 динара, а као редовна професорка на Академији за националну безбедност БИА прима 190.000 динара сваког месеца. Укупно 946.000 месечне зараде.
Владан Петров, судија
Професор Петров редован је гост у емисијама на режимским медијима и отворено подржава власт и одлуке председника Александра Вучића, док се супротставља опозицији, а у последњих шест месеци негодује због блокада факултета и студентских протеста. Познат је и по томе што је учествовао у писању Декларације о Војводини.
Петров као судија Уставног суда зарађује 390.000, као професор на Правном факултету 350.000, а за научно – истраживачку делатност 30.990 динара, док у Министарству правде, као испитивач у Одбору за правосудни испит месечно прима 49.500 динара. Укупно 820.490 динара месечне зараде.
Тијана Шурлан, судија
Шурлан је била одборнички кандидат СНС-а 2016, а исте године изабрана за судију Уставног суда Србије. На почетку своје каријере радила је у адвокатској канцеларији Недић, коју држи отац Новака Недића, генералног секретара Владе Србије.
Она је, иначе, супруга Небојше Шурлана, бившег директора Инфраструктуре железнице Србије, који је хапшен због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024. године.
Као судија Уставног суда, Тијана Шурлан месечно зарађује 731.100 динара.
Гордана Ајншпилер Поповић, судија
Као судија Уставног суда месечно зарађује 810.754 динара. Такође, судија Поповић добила је јубиларну награду од Уставног суда (од 1989. – 2024.) у износу од 286.499 динара, као члан Комисије за правосудни испит.
Весна Прелић, судија
Она је до 2020. била председница Уставног суда, а 2017. године изјавила је да је Уставни суд национална институција која треба да буде „мали Стразбур“, који ће омогућити да се процес заштите остваривања људских права заврши на националном, без потребе за интервенцијом међународних институција.
Као судија Уставног суда зарађује 520.000 динара месечно.
Тамаш Корхец, судија
Као један од оснивача цивилне организације Мађарски покрет, Корхец је 2016. оптужио председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора да је ушао у коалицију са СНС-ом да би остао председник Скупштине Војводине.
За судију Уставног суда именован је у децембру исте године. Као судија зарађује 572.568 динара месечну плату.
Мирослав Николић, судија
У Уставном суду је од 2016. године. Пре тога је, између осталог, био судија Општинског суда у Панчеву, где је као најмлађи судија тог суда поступао у грађанској реферади. Као судија зарађује 466.326 динара месечно.
Наташа Плавшић, судија
У јануару 2016. постављена је за в.д. заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права, а ту дужност вршила је до именовања за судију Уставног суда.
Као судија Уставног суда зарађује 596.289 динара месечно.
Татјана Ђуркић, судија
Судија Ђуркић је до 2016. године била директорка Агенције за борбу против корупције. Она је у децембру 2016. поднела оставку на ту функцију због именовања за судију Уставног суда.
Као судија Уставног суда месечно зарађује 506.144 динара, а додатно у овом суду прима накнаду због непопуњених судијских места у висини од 101.228 динара месечно.
Неуставна Уредба о платама
Подсећамо, група наставника са пет београдских факултета је још 26. марта ове године послала је Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости Уредбе, коју је Влада усвојила, а којом су професорима са факултета у блокади, плате драстично смањене.
Наставници су предали иницијативу испред Правног и Грађевинског факултета Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду. Иза иницијативе је стало 450 потписника, међу њима декани три факултета.
Иначе, спорном уредбом норма наставног рада повећана је са 20 на 35 часова, а норма научног и уметничког рада смањена са 20 на пет часова недељно.
У тексту, који је Универзитет упутио суду, наводи се да наставници и сарадници који су поднели иницијативу очекују да Уставни суд хитно реагује, обустави примену уредбе и спречи даље урушавање система високог образовања и достојанства академске професије. Нажалост, термин „хитно“ у Уставном суду, и даље, очигледно, није пронађен у речнику чак 11 судија.
