Прочитај ми чланакБило је то половином децембра прошле године када се председник Србије Александар Вучић суочио, током одржавања конференције за новинаре у својој канцеларији на Андрићевом венцу, са протестом студената под прозором. Уживо, на свим националним фреквенцијама, чула се бука и скандирање студената против његовог режима.
Још је тада било јасно да Вучић такву незгодну ситуацију за сопствени рејтинг неће више допустити и да ће покушати да се физички заштити од сваког ризичног контакта са народом.
Почео је са градњом свог утврђења, заузимајући Пионирски парк, мало по мало, челичним оградама, а пред највећи митинг у историји Србије, 15. марта, довлачећи под шаторе људе са криминалним досијеима, бивше припаднике Црвених беретки, такозване лојалисте, представљајући све те људе као студенте који хоће да уче.
Напади на новинаре и обичне грађанке и грађане који желе да прођу кроз некадашњу јавну површину у центру Београда, Пионирски парк, постала је у последња два месеца обичајност.
Забрањена зона за обичне људе, осим оне за које се претпоставља да добијају дневнице да тамо чаме и чувају председника Александра Вучића од бунта и протеста неплаћених, обичних грађанки и грађана.
Саговорници Данаса на питање о томе шта је добро „Ћациленд“ донео Вучићу и како то његово физичко огрђивање од народа утиче на његово бирачко тело, као и целокупно, кажу да је на то питање тешко одговорити без дубљих анализа и истраживања јавног мњења, али га заједднички називају – кукавицом.
Назначимо и да се Вучић суочен са масовном студентском побуном којој се придружио огроман број грађанки и грађана хвалио да има око 17.000 лојалиста, увек спремних да бране државу. Суштински, његову власт.
„Његова лична територија са личном војском“
Кад гледамо историјат „Ћациленда“, морамо се сетити да је он настао пред 15. марта, оградио прво себе, прецизније Председништво, али и две скупштине. Једна је градска, а друга је Скупштина Србије. Тада је направљен „Ћациленд“, као његова и лична територија са његовом личном војском, лојалистима којима је већ раније претио, плашио се упада у Скупштину и отерао од Скупштине, у којој је било 200 припадника Жандармерије, а испред полиција и ауто са звучним топом – каже за Данас социолошкиња Весна Пешић.
Па је тиме, додаје, преселио студентски митинг на Славију, сећамо се да су одатле студенти били гађани из „Ћациленда“.
– Ту су онда били и они трактори да ограде ту територију из које може да гађа умишљеног нападача. Незаборавити да је активиран и звучни топ том приликом, плашио се у својој глави револуционарног преузимања власти заузимањем најважнији политичких институција – каже Весна Пешић.
Према њеним речима, упутио је и држи претњу заузимањем своје територије испред Председништва и две најважније скупштине, посебно Скупштине Србије, у страху и фантазму 5. октобра кад је био упад у Скупштину и којом приликом су они тада у савезу са Милошевићем били на власти, он био министар информисања, а Војислав Шесељ у Савезној Скупштини.
„Многи ће гласати за Вучића чак и ако се он скине го пред камерама“
Недим Сејдиновић, новинар Времена, каже за Данас да је тешко одговорити на питање шта је добро „Ћациленд“ донео Вучићу и како то његово физичко огрђивање од народа утиче на бирачко тело – без некаквог дубинског истраживања.
– Србија јесте једна велика тајна, у којој живе најразличитији светови који се скоро и не додирују. Заиста је, рецимо, тешко наслутити шта се налази у глави некога ко је принуђен или потребит да континуирано гледа и слуша бестијалну вучићевску пропаганду, која се – што није нимало неважно – надовезала на милошевићевску ултранационалистичку и примитивну пропаганду, која је преживела и двехиљадите. Све то делује као један велики експеримент у којем су ти грађани покусни кунићи, изложени вишедеценијској радијацији. Над њима је извршен злочин, из њих су исисани живот и логика – каже наш саговорник.
Дакле, додаје, какви су ефекти „Ћациленда“ на такве и слично „мислеће“ грађане можемо само претпоставити, али то „отпадиште“ у Пионирском парку њима вероватно много не смета.
– Многи од њих су навикли да живе на сметлишту, у брлогу људског смрада и свеопштег неморала. Многи од њих ће гласати за Вучића чак и ако се он скине го пред камерама и заигра салсу са Јованом Јеремић у пуној ратној опреми. Њима не вреди слати аргументе, то су људи који не прихватају, односно одбацују информације које се не уклапају у њихов систем уверења, а за који никада неће ни наслутити да им је заправо наметнут. Постоји чак парадокс, што више информација долази које им не иду у прилог, они се још чвршће држе свог уверења – каже Недим Сејдиновић.
Са Ћацилендом и свим осталим, сматра, Вучић је желео да обесмисли студентске протесте, али и да неким јадним људима каже како нису баш сви студенти, и сви интелектуаци против њега, него да ту постоји подела на „обојене“ и оне који то нису, који, ето, само желе да уче и раде.
– Својим „навијачима“ је тако понудио аргумент за расправе испред продавнице док се испија пиво, као и оружје за пропаганду – каже Недим Сејдиновић.
Како наглашава, проблем је његов што су лажљивости његове пропаганде постале видљиве малтене свим грађанима ове земље, с обзиром на размере протеста и пробијање информативне блокаде, пре свега захваљујући друштвеним мрежама.
– А то вуче следећи проблем, уз њега остају само ови „навијачи“, „верујући“, а леђа му окрећу, ако ништа повлаче се у апстиненцију они његови „мекани“ бирачи. Али, ако „навијачима“ придодамо и оне који су у пирамиди корупције или оне који ће продати своје гласове или ће бити уцењени, није то нимало мали број. Али ипак, чини се, недовољан за победу. Све у свему, Вучић је Ћацилендом и осталим глупостима утврдио део свог бирачког тела, а део који, ипак, нема стомак за такве будалаштине – удаљио је од себе – закључује саговорник Данаса.
