Прочитај ми чланакАко Доналд Трамп заиста жели да заустави рат, решење је у његовим рукама – поручује бивши амерички пуковник и војни стратег Даглас Макгрегор.
У интервјуу са познатим водитељем и блогером Ендруом Наполитаном, Макгрегор је јасно и без увијања изложио своју визију брзог завршетка сукоба који потреса Источну Европу.
„Најбржи начин да се све ово заустави јесте да председник Трамп прекине сваку врсту подршке режиму у Кијеву. Ни оружје, ни новац, ништа – док не буду спремни на искрене преговоре“, рекао је Макгрегор, истакавши да би то био јасан знак промене америчке политике.
Али није остао само на томе. Према његовим речима, други корак би био једнако важан: повлачење свих америчких војника и цивилних саветника са територије Украјине. „Морамо рећи јасно – ми излазимо. Ми више не подржавамо овај пројекат“, додаје бивши официр, познат по директним ставовима и улогама у планирању великих војних операција.
Одговор лежи у једноставној рачуници. Европска унија, тврди Макгрегор, нема ни капацитет ни политичку вољу да преузме улогу САД у овој причи. Без подршке Вашингтона, европске престонице ће бити приморане да седну за преговарачки сто.
„Европљани неће моћи да попуне празнину коју остављамо. То их тера да признају реалност и почну да разговарају са Русима. И верујем да ће управо тако и бити“, наглашава он.
Макгрегор притом не крије скепсу према идеји неутралности. Како каже, „то би било најбоље решење, али Руси више не верују у ту понуду – и имају добре разлоге за то“.
А ту прича не стаје. Према његовој оцени, најгори сценарио био би да преостали део западне Украјине постане ново оперативно поље за стране службе. „То би могло постати база из које би ЦИА, МИ6 и Мосад покушавали да нанесу штету Русији и поново покрену оружане активности“, упозорава Макгрегор.
Његова порука је јасна, иако без илузија: наставак садашњег курса води ка продужавању сукоба без јасног излаза, док би одлучан политички потез могао све да промени. И то не неки компликовани дипломатски маневар – већ прост и директан прекид подршке, као и јасан сигнал да САД излазе из игре.
Док у америчком јавном простору и даље трају расправе о улози Вашингтона у међународним питањима, изјаве попут ове добијају све већу пажњу – јер долазе из уста оних који не говоре из идеолошких ровова, већ са искуством људи који су деценијама планирали и изводили озбиљне операције.
Остаје отворено питање: да ли Трамп, има воље и снаге да пресече и уведе нови курс? Или ће, као и многи пре њега, остати заглављен у мрежи притисака, обећања и лобистичких интереса? Одговор можда није далеко – али би последице могле одјекивати далеко изван граница Вашингтона.
