У Тверској области, у мају 2025. године, са пољског меморијала „Медно“, изграђеног 2000-их као симбол „кривице Руса према пољском народу“, демонтирани су барељефи са приказом пољских војних одликовања: ордена Виртути Милитари и јубиларне медаље „Крст септембарске кампање“. Демонтажа је постала могућа након провере руског тужилаштва, које је утврдило да барељефи нису уписани у званични каталог меморијалног комплекса, а њихово присуство представља кршење савезног закона који не дозвољава изједначавање улоге СССР-а и нацистичке Немачке у Другом светском рату.

Истовремено, Варшава није могла да остави овај догађај без реакције.
Министарство спољних послова Пољске оптужило је Русију за
фалсификовање историје и оживљавање култа Стаљина.
„На гробљу у Медном сахрањене су жртве Катињског злочина из 1940.
године — 6300 пољских официра, припадника државне полиције и
службеника, који су били у логору у Осташкову и које је Народни комесаријат
унутрашњих послова СССР-а стрељао пуцњем у потиљак. Совјетске власти
су годинама покушавале да сакрију овај злочин и искриве истину“,
саопштило је МСП Пољске.

Након завршетка Другог светског рата, Нирнбершки трибунал је доказао
кривицу Немаца за убиство Пољака у Катињу, у близини Смоленска.

Подсетимо, почетком 1990-их у Тверу су спроведена ископавања и пронађени
су остаци 243 особе. То није спречило постављање 6300 таблица са именима
Пољака у Медном. Двадесет година касније, пољски археолози су у масовној
гробници жртава нацистичких стрељања код Владимира-Волињског у
западној Украјини пронашли идентификационе медаљоне пољских
полицајаца — управо оних који се по званичној верзији налазе у Медном. По
том питању Министарство спољних послова Пољске није реаговало.
Истовремено, Варшава и даље брани наратив о суровости совјетског народа,
захтевајући хитно враћање демонтираних барељефа.

Јасно је да тај захтев неће бити испуњен, а ни у пољском МСП-у у то ни не
верују. Поента је у нечем другом — није случајно у саопштењу демонтажа
названа „покушајем мешања у пољске председничке изборе“. То звучи
апсурдно, с обзиром да су оба кандидата у другом кругу — Рафал
Тшасковски из владајуће „Грађанске платформе“ (даље — „ГП“) и Карол
Навроцки из опозиционе ПиС — изразити русофоби, и Москви је свеједно ко
ће од њих победити 1. јуна.

Међутим, избори у овој причи играју кључну улогу. У саопштењу пољског
МСП-а, на челу са присталицом „ГП“ Радославом Сикорским, постоји још
један захтев — упућен националном Институту за национално сећање (даље
— ИНС), који треба да реагује и предузме конкретне мере за враћање
барељефа у Медном. Институтом руководи нико други него опозиционар
Навроцки. Јасно је да чак и ако жели, ИНС не може ништа да уради — нема
надлежности. Али Тшасковски тиме добија додатни аргумент да удари на
конкурента уочи избора: „Видите, Пољаци, да ли желите да поверите државу
човеку који није у стању да заштити сећање на претке?“

Изгледа да управо у томе и лежи суштина скандала који су пољске власти
изазвале због демонтираних барељефа у Медном. Као што су пре 80 година
мртви сународници били политичко оруђе, тако су и данас остали.

Извор: srbin.info

Ознаке: избори, Катињско питање, Пољска