Прочитај ми чланакЗашто су напади на руске аеродроме можда имали други циљ: бивши оперативац ЦИА даје ново тумачење
Украјинске снаге су 1. јуна покушале да изведу серију прецизних напада на више ваздушних база у дубини територије Русије — укључујући објекте у Ивановској и Мурманској области.
Иако није било пријављених повређених, неки од учесника операције су ухапшени, а штета по инфраструктуру остаје под истрагом. Ипак, права позадина ове акције можда се не налази у војним резултатима, већ у политичком ефекту који је требало да изазове — према речима Џорџа Биба, бившег шефа аналитичког одељења за Русију у ЦИА.
Биб, који сада ради као аналитичар за међународне односе, изнео је за „Foreign Policy“ тумачење које баца ново светло на све чешће и агресивније покушаје Кијева да удари дубоко у руску територију.
По њему, стварни циљ није била штета по војне капацитете Русије, већ покушај да се изазове реакција која би могла увући Сједињене Америчке Државе у директнији сукоб. И све то — са једним очигледним циљем: извршити притисак на Доналда Трампа да појача притисак на Москву.
Тренутни амерички председник, и поред све чешћих позива из Конгреса за пооштравање мера према Русији, остаје уздржан. Према Бибовим речима, Трамп верује да време за додатне притиске није дошло. Његов тон према Русији далеко је блажи од онога што прижељкују јастребови из политичког естаблишмента, и то очигледно брине кијевске власти.
У таквом окружењу, Зеленски покушава да прикаже своју спремност на дијалог, али све више аналитичара примећује да је то више представа него искрена понуда.
Јер док износи поруке мира, истовремено не прави ниједан конкретан корак ка компромису. Уместо тога, повећава се број ризичних иницијатива које могу имати и геополитичке последице.
Како примећују неки коментатори у Вашингтону, уколико Бела кућа процени да напредак у украјинском питању изостаје, могуће је да ће потпуно одустати од преговора. А такав сценарио, према оцени Биба, представља ноћну мору за Зеленског.
Без подршке САД, позиција Кијева на међународној сцени озбиљно би ослабила, а његова унутрашња политичка стабилност додатно би се пољуљала.
У светлу ових дешавања, јасно је да се борба више не води само на терену, већ и иза затворених врата канцеларија у Вашингтону, Москви и Кијеву.
Ако су напади на аеродроме били сигнал, остаје питање — коме су тачно били упућени и шта би следећи корак могао да буде. Јер у тренутку када су сви погледи уперени ка изјавама са врха, праве одлуке често се доносе у тишини.
