Прочитај ми чланакУ заједничком злочиначком подухвату против Србије, Вучић и његови сарадници из напредњачког картела нанели су несагледиву штету. Опљачкани и осиромашени грађани изложени су тортури јавних извршитеља, који им годишње отму око 1,2 милијарде евра. Државни дуг је скочио на изнад 40 милијарди евра, а грађани само за кеш кредите дугују 6,6 милијарди евра. У Србији се годишње разболи од рака више од 42.000 људи, а умре око 20.000.
Само у прва четири месеца ове године умрло је 33.395 особа, а рођено тек 17.960 беба. Од 4.500 села, у више од 3.000 нема здравствених установа. Напредњачка власт неће да гради амбуланте, новац троши на фудбалске стадионе и прескупе и непотребне путеве. Вучић је учинио све што је могао да угаси живот у Србији, али није успео. Спречили су га студенти и побуњени народ.
Откад постоји, Србија се налазила на удару разних агресора и окупатора. Сви су наносили огромну материјалну штету и губитке у људству, али само Вучићева организована криминална група око Српске напредне странке покушава да уништи сваку могућност живота у Србији.
Стравичне су последице 13-годишње владавине напредњачког картела. Вучић је издао и предао Косово и Метохију својим албанским политичким и пословним партнерима. Државне ресурсе је, по багателним ценама, продао тзв. страним инвеститорима и домаћим тајкунима. Друштво је поделио на малу касту пребогатих скоројевића, који владају опљачканом и осиромашеном већином. Из Србије је отишло више од милион младих, образованих и радно способних, а они који су остали принуђени су да балансирају на ивици егистенције. Режимске финансијске и привредне авантуре гурнуле су и неколико следећих генерација у дужничко ропство. Осим јавног дуга, који је достигао ниво од 40 милијарди евра, Вучићева власт је потрошила још 45 милијарди евра на одржавање фиксног курса динара. Од те пљачке корист су имали Вучић и његови пословни ортаци из увозничког лобија, а штету трпе нормални грађани, који данас од своје плате, иако је номинално већа, не могу да купе ни половину робе, коју су куповали пре десет година.
Док се власт хвали дизањем плата и пензија, право стање се види у извештајима Коморе јавних извршитеља. Сваке године јавни извршитељи отму покретну и непокретну имовину вредну око 1,2 милијарде евра. Више од 80 одсто пленидби односи се на намиривање заосталих рата за банкарске кредите и рачуне за струју и комуналије. Извршитељи сваког дана избаце на улицу 11 породица из заплењених станова и кућа. Продајом туђе имовине на добош, извршитељи зарађују између 500.000 и 900.000 евра годишње. На огласној табли Коморе јавних извршитеља тренутно се налази 60.900 обавештења о лицитацијама на којима ће се током јуна продавати туђа имовина. Од 1,6 милиона пензионера, више од 700.000 њих, услед блокаде рачуна због дуговања, добија само половину или трећину пензије. У подједнако трагичној ситуацији налазе се и радници. Подаци Републичког завода за статистику показују да је у првом кварталу ове године било 2.887.100 запослених. Више од 1,8 милиона радника има неку врсту дуговања. Стамбене кредите са просечном вредношћу од 4,3 милиона динара, почетком ове године, имало је 156.780 грађана. Већина тих кредита је узета пре 2021. Од тада, услед смањења породичних буџета, тај број је у значајном паду. Током 2022. одобрено је 6.717 стамбених кредита, што је за 50 одсто мање него претходне године.
Пад у сиромаштво још јасније се види у краткорочном задуживању готовинским, тзв. кеш кредитима. На крају 2024. године, укупна задуженост износила је нешто више од 779 милијарди динара, односно око 6,6 милијарди евра. Иако су камате на ту врсту кредита изузетно високе, од 11 до 13 одсто, грађани су принуђени да их узимају како би подмирили основне животне потребе као што су школовање деце, опремање стана, рефинансирање других кредита, лечење, па и плаћање венчања и сахрана.
У Вучићевој Србији троши се дупло мање на децу, него на покојнике. Ове године, од јануара до априла, рођено је 17.960 беба, а у истом периоду је умрло 33.495 људи. Додуше, у односу на тај период прошле године, забележен је пад смртности од 2,7 одсто. То потврђује Вучићеву процену да ће „временом, годину за годину, умирати све мањи број становника Србије“. Вучић је у праву, стопа смртности се смањује пропорционално смањењу броја становника. Кад сви грађани побегну из Србије или умру у њој, уопште неће бити смртности.
Осим његових траги-комичних бесмислица, којима трује јавност, Вучић предузима и конкретне потезе, којима прикрива катастрофалне последице своје владавине. Републички завод за статистику је последње истраживање стања у здравству спровео 2019. године. После, кад је дошла и прошла пандемија корона вируса, наступиле су последице Вучићевих геноцидних експеримената, који су напунили гробља широм Србије. Вучић и његов тзв. Кризни штаб доносили су „заштитне мере“, којима су, на по три месеца, забрањивали кретање људима старијим од 65 година, а и млађима је било отежано или потпуно недоступно лечење. Не зна се колико тешких обољења није правовремено дијагностификовано, па пацијенти и данас трпе фаталне последице. Уосталом, цео здравствени систем је у критичном стању. Од око 4.5000 села у Србији, у више од 3.000 не постоји стална здравствена установа, ни амбуланта, а камоли дом здравља.
У руралним срединама отежан је приступ медицинској помоћи, нарочито старијим становницима. Није боље стање ни у градовима, где постоје болнице, али нема довољно лекара, медицинских сестара, кревета, лекова и свега осталог што је потребно за лечење оболелих. Уместо у здравствени систем, Вучић користи новац грађана за изградњу фудбалских стадиона, непотребних и прескупих аутопутева, за музичко-спортску изложбу ЕXПО и друге инфраструктурне пројекте на којима он и његови криминогени тајкуни зарађују стотине милионе евра. Међу тим пројектима, који су послужили за черупање буџета, налазе се и три ковид-болнице, на које је потрошено укупно 130 милиона евра, од чега 87,9 милиона за изградњу објеката, а 42 милиона за набавку медицинске опреме. Новац су разграбили Вучићеви пословни партнери, а данас болнице зврје празне, као споменици напредњачке мегаломанске пљачке у време „рата против невидљивог непријатеља“.
Истовремено са шампионским дометима у пљачкању државе и народа, Вучић је допринео томе да се Србија сврста међу земље са највишом стопом смртности од малигних болести у Европи. У Србији сваке године од рака оболи више од 42.000, а умре око 20.000 људи. Умире се и од других болести, које се успешно решавају у нормалним државама и уређеним здравственим системима. Пацијентима из Србије није лако да оду на лечење у такве државе, али зато одлазе лекари и друго медицинско особље. Уместо њих, у српским болницама све више има лекара из Индије, Пакистана, Ирака…
Такође, у Вучићевој Србији, осим све више радника из Азије и Африке, а нарочито из Албаније и Македоније, има и новопристиглих милитантних миграната. Опет се наоружане банде илегалних миграната међусобно обрачунавају у шумама око Суботице, а пре неколико дана једна таква група је напала полицијску патролу. Одговарајући на оружану ватру, полиција је убила једног мигранта и ухапсила шесторицу његових сабораца.
Полиција и Безбедносно информативна агенција не знају ни колико миграната улази у Србију, нити како уносе или од кога купују пиштоље и пушке. Уместо наоружаним странцима, српске службе баве се прогоном студената, професора и осталих побуњених грађана, као и заштитом криминалаца из Вучићевог „Ћациленда“, који је подигао испред зграде Председништва.
Ипак, и у полицији постоје нормални људи, који све чешће одбијају да штите тиранина и његове црнокапуљаше. Полиција је недавно у Новом Саду лако и брзо, уз употребу пендрека, дисциплиновала чопор напредњачких криминалаца. За казну, Вучић је сменио начелника новосадске полиције Горана Радоњића.
Засад није смењен шеф београдске полиције Веселин Милић, иако се буди савест и код његових подређених. На друштвеним мрежама је постао виралан снимак на коме се види како полицајци из „марице“ износе храну и пиће за студенте, који су блокирали улицу код Богословије. Иако је побеснео, гледајући ту сцену, Вучић не сме да казни Милића, а нарочито не министра Ивицу Дачића. И њему је јасно да Ивица неће у „марицу“, па му не смета што је данас полицајци користе као „Глово“ за студенте.
Од Дачића, Вучићу је много лојалнија бивша министарка правде Маја Поповић. После напуштања Владе, Поповић је пребачена у Безбедносно информативну агенцију, у Управу за технику. Њен претходник на том месту, Бранислав Павловић, ухапшен је под оптужбом за малверзације приликом набавке ИТ опрему. Павловић је био „човек од поверења“ Братислава Гашића, а то је и Маја Поповић, с којом је имао много интимније односе. Као министарка, она је учинила све што је могла да цео правосудни систем стави у службу Вучићевог картела, а нову функцију ће искористити да шпијунира телефонску и електронску комуникацију свих неподобних појединаца.
При крају процеса тоталног уништења државе и народа, Вучић се нашао пред нерешивим проблемом. После масовног убиства под надстрешницом новосадске Железничке станице, студенти су покренули побуну, која је променила Србију.
Иако је већ нанео несагледиву штету, Вучић је у последњи час спречен да доврши прљави и крвави посао. Србија ће се још дуго опорављати од напредњачке пошасти, а и Вучић ће, ако буде имао среће, имати много времена да у затворској тишини цвили и кмечи.
