Прочитај ми чланакКада је Кровна организација младих Србије објавила резултате свог последњег истраживања, пажњу су највише привукле две цифре: 92 одсто младих спремно је да изађе на изборе, и готово 90 одсто подржало је студентске протесте.
Истраживања од раније показују да су назначени проценти, забележени ове године, значајно виши – од око двадесет одсто.
Наиме, Кровна организација младих Србије је прошле године објавила да је 73 одсто младих рекло да је гласало на парламентарним изборима у децембру 2023. године, а исти проценат је рекао да би гласао и на наредним изборима.
Јасно је да председник Србије, Александар Вучић, суочен са чињеницама о паду рејтинга, избегава да распише ванредне парламентарне изборе, што је, након више од пола године упорних демонстрација против његовог режима, тренутно главни захтев студентске и грађанске побуне.
„Добили смо потпуно политизоване младе генерације“
Велика студентска и уопште омладинска побуна довела је до ситуације која је прилично јединствена у српском вишестраначју. Наиме, све до сада, и странке и удружења грађана улагали су огроман напор да заинтересују младе и изведу их на изборе. У ту сврху рађене су велике „Изађи и гласај“ кампање усмерене пре свега на младе, јер су сва истраживања показивала да је ово слој становништва који је најмање заинтересован за изборе – каже за Данас историчар Драган Поповић.
Сада имамо ситуацију да не само да су заинтересовани за изборе, напомиње, већ ће по свој прилици имати и сопствену листу и предводиће изборну борбу против режима.
– Добили смо потпуно политизоване младе генерације које су саме савладале апатију и преузеле ствар у своје руке. Зато и не изненађују истраживања попут овог КОМС-овог. Заинтересованост младих за јавне послове, укључујући и политички живот, велики су адут за стварање бољег система управљања и уопште за извлачење Србије из тренутне дубоке друштвене, политичке и моралне кризе. Ти ефекти нису само краткотрајни и усмерени на прве следеће изборе, већ на дужи рок дају наду да ћемо добити нову генерацију политичара или других јавних актера, што је свакако неопходно за развој друштва – објашњава саговорник Данаса.
Он даље истиче да је Вучић уплашен огромном мобилизацијом младих људи.
– Не знам какви су резултати истраживања у општој популацији, али претпостављам да ни ту не стоји најбоље. Са друге стране, ако не распише изборе. испашће кукавица, тако да је по први пут од 2012. године Вучић у ситуацији где ниједна опција није добра за њега – закључује Драган Поповић.
„Дубок и озбиљан изазов за постојећи режим“
Иако су то, на први поглед, „бројеви из анкете“, политичка динамика која стоји иза њих представља знатно дубљи и озбиљнији изазов за постојећи режим – каже за Данас социолог Дарио Хајрић.
Ауторитарни поредак у Србији функционише као својеврсни хегемонијски блок, објашњава, у којем ауторитарна политичка контрола зависи од популистичке легитимације и економско-социјалног подмићивања, али и на демобилизацији кључних друштвених група – међу њима, младих.
Режиму је тај последњи фактор сада одузет, каже.
– Студентски покрет и растућа политичка ангажованост младих сигнализују да се ствара нова генерацијска идентитетска основа за опозицију режиму. Податак да би 27 одсто младих на изборе изашло баш на позив студената показује улога студентског покрета није само симболичка, већ и функционална – студенти су постали нови, атипичан актер нове политичке мобилизације која режиму представља огромну непознаницу. Када некоме од опстанка на власти зависи и останак на слободи, јасно је да не жели да се упусти у расписивање избора уз толики фактор неизвесности – каже сагодорник Данаса.
Како закључује, ваља додати и то да опонирање студентима није исто што и опонирање другим друштвеним групама: сукобљавати се с њима нарушава легитимитет власти којој су будућности пуна уста.
– Будућност је данас у отвореном сукобу с режимом, и то се коначно преноси на данашњицу – каже Дарио Хајрић.
