Прочитај ми чланакУ савременој политичкој мисли држава се сматра јавним добром. Уосталом, res publica и значи – јавна ствар. Модерна држава – за разлику од некадашње феудалне – не припада властодршцима, већ су они изабрани да штите интересе грађана, те су у својим активностима ограничени законом и надзирани од стране независних институција и слободних медија.
У Србији, наравно, у пракси стварни не стоје тако. Ми имамо опскурни, мафијашки режим, који је тотално узурпирао државу. Механизме власти, као један од три елемената државе, користи као средство за експлоатацију преостала два: територије коју она обухвата и становништва које на њој живи.
Сви добро знамо да је тако, али се из неког разлога у складу са тим најчешће не изражавамо адекватно. Ајде што мрачни режимски пропагандисти плански поистовећују режим и државу, и стално истичу „држава је урадила ово или оно“. Тако настоје да заклоне недела Вучића и његове клике иза апстрактне државе (али зато све што делује да ваља, покушавају да њему лично припишу).
Проблем је што су то прихватили и многи критичари владајућег СНС картела. То смо сликовито могли да чујемо протеклих дана. Током избора у Косјерићу и Зајечару, и непосредно после њих, на све стране су рецитоване такве глупости. Један од прозападних опонената режима тако је рекао: „Држава је злоупотребила све своје ресурсе како би изборни резултати, макар у минималном виду, били намештени онако како јој то одговара“.
Нетачно! И то у таквим размерама да је за јединицу. Није држава ништа злоупотребила, већ је Вучић то учинио са државом. Није му деда оставио Србију, већ је њу отео од свих нас и уз помоћ њеног апарата принуде и свега осталог што чини њен систем, малтретира овај народ.
Крајње је време да у вези са оним што Вучић са својом екипом ради много мање користимо израз држава, а више термин режим. Та данас интернационална реч изведен је из латинског израза регере, што значи владати. Под њим подразумевамо (1) поредак који влада у једној земљи и (2) оне који га оличавају.
Изворно реч режим је имала неутрално, техничко значење, али временом је добио негативну конотацију. Ретко ко ће финску власт назове режимом, али уобичајено је рећи севернокорејски или авганистански режим. А овај наш је, када говоримо о односу према грађанским слободама и свему другом што чини демократију, много ближи њима него онима који предводе државне институције у Хелсинкију (штагод мислили о њиховом геополитичком приступу, то је ипак друга ствар).
Вучић није лидер изабран на регуларним изборима, јер је свако бирање до сада дубински наместио. Не ради се о државнику који штити националне интересе већ о обичном политиканту који њима бескрупулозно тргује. У питању није ни какав-такав класични политичар, већ, без претеривања, шеф криминалне организације која израбљује територију коју је запосела и оне који на њој егзистирају.
Докле ћемо – надам се из нехата када се ради о већини његових опонената, а не зато што тајно раде за њега или за заједничке стране менторе – да све то прикривамо причама о држави. Много су упечатљивије и за режим болније оптужбе, када га на прави начин именујемо и адекватно оцењујемо прљаве ствари које ради.
Коначно, несмотреним а честим поистовећивањем режима и државе, чинимо велико зло сопственој земљи и националним интересима. Гадимо је, и то буквално, многим револтираним грађанима. Њу олако почињу да криве за оно зашта су одговорни њени отимачи и силоватељи. Жртву почињу да третирају као синоним за ужасну банду. То нема смисла!
Ничија свећа није горела довека. Пре или касније Србија ће бити ослобођена и од овог зла које сада вампирски пије њену крв. Она је наша а не Вучићева. И тако морамо да се поставимо а не да због њега почнемо да презиремо сопствену земљу или макар прихватамо лаж да је она и привремено његова. Није!
Често се наводи да је познати британски лексикограф и писац Самјуел Џонсон (1709-1784) рекао да је „патриотизам последње уточиште хуља“. Те његове речи су постале познате већ крајем 18. веку. И одмах то да кажем: потпуно су тачне, али сагледане у правом контексту, што многи из антинационално-пропагандних разлога (а то није нова појава) не чине.
То је навело пријатеља и биографа Самјуела Џонсона, ученог Џејмса Босуела (1740-1795), да нашироко навођени цитат појасни. Како је посведочио, Џонсон је једном приликом наведено рекао у вези са лажним патриотизмом, а не у вези са искреном љубављу према отаџбини.
Мислио је на саможиве енглеске политичаре свог времена који су били налик (мада сигурно не толико опскурни) ономе што у Србији данас представља Александар Вучић са својим ближим и даљим окружењем!
То по сто пута морамо да истичемо како не би дошло до тога да још више честитих али разочарани грађани због њих омрзну своју Србији. Имајмо у виду да можда баш то и хоће разни евроатлантски, наводно, противници Вучића, који систематски њега идентификују са државом која му не припада.
Циљ им је да и после Вучића буде настављена „вучићевска“ политика одрицања од српских интереса и даљег слабљења Србије. Све док она не буде, на тоталну штету српског народа, претворена у пуки елемент у глобалном евроатлантском мозаику. Наравно, без Косова које би морала да призна као суседну“ „независну“ „државу“, а са Републиком Српском сведеном на пуку административну јединицу Босне и Херцеговине под доминацијом сарајевских муслиманским властодржаца.
Од Џонсонових лажних патриота који данас владају Србијом, а који иза државе и националних интереса крију своје разбојничке намере, можда су само горе антипатриоте које и отворено газе државу. Мада, после онога што нам је Вучић урадио, и у то сумњам.
СНС багри, стиче се утисак, по злу ипак равних нема! Али то није разлог да допустимо да после ње Србију узјашу они који су јој и налик. Боримо се за националну и грађанску слободу, а не за мало мање сурово или боље прикривено ропство. И, да поновим то још једном, не мешајмо државу и режим јер анти Срби разних боја баш то и хоће како би убили и оно мало националне енергије што нам је преостало!
